Анали Правног факултета у Београду

„правом обновитељу сувремене српске књижевности”. За придев задружан (задружна, задружно) Богишић каже да ce среће y свим крајевима y којима живе Срби и Хрвати, и то „у општем смислу, који je Вук утврдио y свом речнику”. Израз инокосна (инокосан, инокосно) по Богишићевом мшпљењу представља реч са супротним значењем од речи задружна и она je такође честа y народном језику.

Богишић међутим тврди да y народном језику не постоји именица задруга за означавање задружне породице, те тако замера и Вуку што je унео овај израз y свој речник „искључиво посвећен живоме народном језику”. Исту примедбу ставља и y односу на израз инокоштина, за коју сматра да je настала из пера „књижевника”. На крају Богишић закључује: „Општа ријеч, којом ce означава y народном језику проста или сложена породица, јесте кућа, ријеч коју налазимо с истим значењем од XIV века y Законику Душановом (чл. 65, 68, 70). Кад народ хоће да означи с довољним бројем радника (јер од количине радних руку зависи благостање породице), он ријечи кућа, као што смо казали, додаје придев задружна, a y противном случају придев инокосна. ” Своје противљење чак Вуковом ауторитету Богипшћ поткрепљује „аутентпчним сведочанствима” лица која живе y јужним крајевима, као што су Стефан Митров Љубиша и Вук Врчевић, али и људи из других предела где живе Срби и Хрвати. Штавише, Богишић тврди да ce изрази задруга и инокоштина не налазе нн y једном штампаном акту y Кнежевини Србији пре доношења Грађанског законика Србије, као ни y Даниловом законнку y Црној Гори. У вези с тим ваља приметити да Грађански законик Србије (§ 507) такође користи дублете: задруГа, кућа и кућа задружна ~за разлику од инокосне”.

На тај начин Богишић je објаснио своје опредељење да y Општи имовински законик уврсти термин Кућа, уз дублете кућна заједница и домаћа заједнииа. Приликом првог читања нацрта Законика Одбор je, расправљајући опширно о суштини овог института, констатовао да je „ријеч кућа обичнија, али je ниже феле и било би боље да ce узме дом, алн пошто je необичнија та ријеч, нека ce каже y наслову дом или кућа ”. 84 Законнк je ипак дао иредност y народу устаљеном термину кућа, a

84 Бојооић 1992, 134.

258

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)