Анали Правног факултета у Београду

266

МЕДАЉОНИ

Момир Милојевић*

Наш Драгаш Денковић

1. ПРВИ СУСРЕТИ

Има људи који целог живота чине све да буду запажени a има н оних који ce труде да остану непримећени. У стварности ce догађа да први буду заборављени чим сиђу с јавне сцене, a други остају да живе y сећањима по ономе што су учинили нли су значили. Другима je припадао и припада Драгаш Денковнћ.

Имао сам срећу да Драгаша Денковића сретнем или, тачније, запазим још као студент прве године права и да га виђам такорећи до смрти. Међу многим дежурним асистентима на писменом испиту из Теорнје државе и права (пошто je професор Радомир Лукић издиктирао две теме, дао неколпко објашњења и отишао) један ce издвајао својом проседом сребрнастом косом и још више жељом да свакоме помогне. Ишао je полако од клупе до клупе, „узбрдо” и „низбрдо” y препуној „петици” заустављајући ce код сваког реда и нагињући ce да види ~како иде”. Убрзо сам сазнао да je то Драгаш Денковнћ, асистент за Административно право (које je предавао професор Никола Стјепановић), један од тројице проседпх асистената на Факултету. 1

Када сам за време летњег распуста, y предаху припремања заосталих испита за септембарски рок, прелпставао бројеве Архива за правне и друштвене науке наилазио сам на текстове потписане са ~Д. Ђ. Денковић”. Међу приказаним књигама y

Др Момнр Милојевнћ, редовни професор Универзитета.

1 Друга двојица су били Иво Пухан, асистент за Римско право, и Милош Радовановић, асистент за Кривично право.