Анали Правног факултета у Београду

275

КОМЕНТАР СУДСКИХ ОДЛУКА

Г оран Георгијевић*

Новчана накнада моралне штете проузроковане губитком нерођеног детета

1. У пресуди Рев. 2606/99 од 6. октобра 1999. године Врховнп суд Србије je изложио следеће становиште:

„У случају смрти неке особе суд може досудити члановима његове уже породице (родитељима, брачном другу) правичну новчану накнаду за њихове душевне болове (члан 201. став 1. Закона о облигационим односима).

Питање да ли тужиља има y овом случају право на накнаду штете за душевне болове које je претрпела зато што je y незгоди задобила нагњечење материце, крварење плода y деветом месецу трудноће и као последицу смрт плода, представља примену материјалног права.

По оцени Врховног суда тужиљи припада право на накнаду штете по наведеном основу, без обзира на то што y време штетног догађаја дете није било живо рођено.

Из садржине списа и утврђења суда следи да je до повреде фетуса, плода људског бића и затим његове смрти дошло док ce налазило y телу мајке приликом саобраћајног удеса. Медицинска наука сматра да фетус y деветом месецу трудноће мајке, која има нормалан ток , има виталне функције које га чине способним за живот изван мајчиног тела, због чега ce има сматрати људским бићем и пре рођења. To што фетус није лице, као што he no рођењу дете постати, не значи да je обична ствар.

Душевни бол тужиље због смрти још нерођеног детета y овом случају je неизмеран и основно начело правичности тражи да ce новчана сатисфакција тужиљи за овај бол надокнади. Према томе тужиљи припада накнада штете за душевне болове које

Горан Георгијевић, асистент Правног факултета y Београду.