Анали Правног факултета у Београду

бити предмет анализе поставило ce исто питање : да ли тужиља има право на новчану накнаду за душевне болове које je претрпела због губитка нерођеног детета?

4. У првом наведеном случају, који je разматрао Врховнн суд Србије, тужиља je учествовала y извесној незгоди (реч je о саобраћајном удесу) y којој je задобила нагњечење материце. Она ce y том тренутку налазила y деветом месецу трудноће. Нагњечење материце довело je до крварења плода. Због тог крварења дошло je до губитка плода. Тужиља je због губитка нерсфеног детета трпела душевни бол велике јачине. У другом случају, који je расправљао Врховни суд Босне и Херцеговине, тужиоци су очекивали рсфење мушког детета. Дете je изгубљено услед штетникове радње и то док још није било рођено.

5. У оба случаја тужиоци су тражили новчану накнаду за претрпљене душевне болове за нерођеним дететом. Док ce Врховни суд Србије сагласио са досуђивањем такве накнаде оштећеној Врховни суд Босне и Херцеговине није допустио новчану накнаду за душевне болове које су трпели тужиоци услед губитка нерођеног детета.

6. Супротстављеност ставова je била заснована на супротстављању аргумената два врховна суда. Врховни суд Србије je истакао да тужиља применом члана 201. Закона о облнгационим односима има право на тражену новчану накнаду упркос томе што дете y време када je дошло до штетног догађаја није било живо рођено. Фетус y деветом месецу трудноће мајке која има нормалан ток, има виталне функдије које га чине способним за живот изван мајчиног тела. Због тога ce има сматрати људским бићем и пре рођења. To што фетус није лице, као што he по рођењу дете постати, не значи да je обична ствар. Будући да je душевни бол тужиље y конкретном случају неизмеран основно начело правичности тражи да ce да новчана сатисфакција тужиљи за претрпљени душевни бол. Насупрот, Врховни суд Босне и Херцеговине ce задовољио тврђењем да ce између родитеља и детета успоставља присан психички однос тек када ce оно живо роди. Само због губитка живорођеног детета долази

ставља с циљем добијања поменуте новчане накнаде су строжи док су y другим блажи. О томе Terré F, Simler Ph,, Lequette Y., Droit civil, Les obligations, Dalloz, 8e éd., 2002, p. 691-692.

277

Г. Георгијевић, Новчана накнада моралне штете... (стр. 275-290)