Анали Правног факултета у Београду

које потичу од претрпљених душевних болова. Такве штете мо гу да буду бесконачно бројне a њихова накнада y неокрњеној укупности не би била пожељна са становишта друштвене корисности. Тако на пример, душевни болови које трпи једно лице због тога што му ce најбољи пријатељ извесно време не јавља и не интересује ce за њега или душевни болови које je једно лице претрпело гледајући потресан филм или емисију на телевизији остају ван поља где право задире. Исто тако, душевни болови пријатеља преминулог или дружбенице са којом je покојник провео „неколико лепих тренутака" не улазе y поље примене Закона о облигационнм односима. Само y случајевима када je то законодавац сматрао незаобилазним дато je право на новчану накнаду због претрпљених душевних болова. Поменута незаобилазност ce заснива на друштвеној корисности давања новчане накнаде штете због претрпљених душевних болова. У нашем правном систему неприкосновени „власник“ процене друштвене корисности поменуте накнаде био je законодавац. Тако, право на новчану накнаду штете због претрпљених душевних болова постоји онда када су ти болови последица наружености, умањења животне активности, повреде части, угледа, слободе или права личности уопште, те смтри блиског лица. У свим осталим случајевима српски законодавац je искључио новчану накнаду као непожељну. 5

12. У конкретним случајевима могло би ce рећи да je прва премиса права на новчану накнаду родитеља, било да ce та реч

Упркос релативно јасном омеђењу моралних штета чију накнаду y новцу законодавац допушта од онпх које остају изван сфсре интервенције законодавца постоје случајеви y којима није лако дати одговор на питање да ли бн требало дати новчану накнаду за претрпљене душевне болове. Тако, професор Станковнћ наводи пнтање накнаде y новцу моралне штете коју трпн преварени муж. Док францускн и енглески судови, каже он, дају накнаду y новцу на тај начин претрпљене моралне штете наши судови то не чине због тога што ce такви захтеви једноставно ни не постављају, Занимљиво јс лично мишљење аутора о судбини захтева прсвареног мужа да му сс да новчана накнада за претрплзене душевне боловс. Он сматра да бн таква накнада y условима некада постојећег социјалистичког морала нзазвала подсмех средине те да je ни под којим условима не би требало дати. О томе, Станковић, наведено дело, стр. 98. Рекло би ce да ништа не оправдава тако строг став доктрине и свснтуалне судскс праксе о напред наведеном питању, У брак свако лице улази са оправданим очекивањем верности свог брачног друга. Више од свега, сваки брачни друг може очекивати физнчку верност оног другог. Супротно понашање би представљало непосредну повреду чланова 16. и 200. Закона о облигационим односима. Да ли je реч о социјалистичком, капиталистичком или неком другом моралу који je на снази y датом друштву и y датом тренутку од малог je заначаја. Мужу чпји су част и углед повређени прељубничким понашањем супруге требало би дати правичну новчану накнаду за претрпљене душевне болове. Исто би трсбало да важи и y случају да прељубу почини супружннк мушког пола.

280

Г. Георгијевић, Новчана накнада моралне штете... (стр. 275-290)