Анали Правног факултета у Београду

Дакле, чињеница да ли je плод напустио тело мајке или не, не бн могла да утиче пресудно на јачину осећања која родитељи гаје према још увек нерођеном детету и самим тим на јачину болова које бн могли да трпе због губитка плода.

16. Осим овог напред посматраног критеријума Закон о облигационим односима поставља и друге. Сва ова остала мерила изражавају захтев да досуђивање новчане накнаде нематеријалне штете не буде y супротности са јавним поретком. Због тога члан 200. став 2. Закона о облигационим односима налаже суду да води рачуна о значају повређеног добра, циљу накнаде као и о томе да ce давањем накнаде не погодује недопуштеним тежњама. Реч je дакле о општим критеријумима који представљају један заштитни механизам који je стављен на располагање судији како би заштитио друштво y чије име иступа.

У анализираним случајевима није било неопходно да судија посегне за поменутнм заштитним механизмом. Јавни поредак није био доведен y опасност, те судија није посебно разрађивао критеријуме прописане чланом 200. Закона о облигационим односима. 17. Док члан 200. Закона о облигационим односима не изазива веће недоумице y вези са својом применом на конкретне случајеве то исто ce не би могло рећи када je реч о примени члана 201. става 1. Закона о облигационим односима. Наиме, извесне недоумице постоје када треба схватити природу фестуса.

11. ДОСУЂИВАЊЕ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ РОДИТЕЉИМА ЗА ПРЕТРПЉЕНЕ ДУШЕВНЕ БОЛОВЕ ЗАСНОВАНО НА СХВАТАЊУ О ФЕТУСУ КАО ДЕТЕТУ

18. Члан 201. Закона о облигационим односима оставља места за извесне недоумице начелног карактера. 9 Поједини из-

9 Најпре, чини ce необичним разликовање браће и сестара и ванбрачних другова y погледу права на новчану накнаду за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица с обзиром на трајање заједнице живота са покојником. Наиме, сасвим je разумљива жеља законодавца да ограничи право на новчану накнаду само на такозване блиске сроднике. Међутим, изгледа необично да ce право на новчану накнаду условаљава постојањем трајније заједнице живота између покојника и блиског сродника. Да ли чињеница трајније заједнице живота може заиста да утиче на интензитет осећања брата према сестри, једног ванбрачног друга према оном другом? Да ли je оправдано заснивати на тој чињеници дискриминацију браће и сестара и ванбрачних другова y погледу права на новчану накнаду, упркос томе што би могло да ce деси да душевни болови брата због

283

Г. Георгијевић, Новчана накнада моралне иггете... (стр. 275-290)