Анали Правног факултета у Београду

Првостепени 50 и другостепени суд 51 су ce једнодушно изјаснили да треба сматрати да je уговор о осигурању закључен зато што je тужени осигурач ћутао за све време од када му je приспела писмена понуда тужиоца. Њихове одлуке потврдио je и Врховни суд Србије на следећи начин:

~С обзиром на чињенично стање утврђено y поступку пред првостепеним судом правилно je примењено правило према коме je уговор о осигурању закључен ако осигурач y року од осам дана не одбије понуду која не одступа од услова под којима ce врши предложено осигурање (Закон о облигационим односима чл. 901 ст. 3). Тужилац je y својој понуди, имајући y виду утврђену праксу између liera и туженог, предложио само оне елементе који су били неопходни за продужење дотадашњег осигурања, a то су били предмет и сума осигурања. У свему осталом, прећутно je пристао на ошттте услове под којима je тужени пословао (Закон о облнгационим односима, чл. 902. ст. 3) и ослањао ce на она одступања од ових услова, као што je плаћање премије y ратама, која су била утврђена y пракси између уговорника (Закон о облигационим односима чл. 900. ст. 2. и чл. 32. ст. 2). ... У тужиочевој понуди није била одређена једино висина премије, али тужилац њу и није могао да предложи. Уговор о осигурању je уговор о прпступу и уговорилац осигурања треба и најчешће може да ce нзјасни само о томе да ли пристаје да закључи уговор y оквиру општих услова под којима послује заједница осигурања. Отуда внсину премије и начин плаћања требало je да одреди тужени, с обзнром на то да je тужилац нзразио готовост да своју обавезу пспуни. Пропуст туженог и његовог заступника да одреде висину премије и захтевају њену исплату тиче ce организације рада на страни туженог и не могу утицати на односе уговорннх страна.“ 52

Становиште Врховног суда Србије о ћутању осигурача y овом случају веома je одређено. Када уговорилац осигурања упути писмену понуду и ова буде достављена осигурачу, a овај

5(1 Пресуда Општинског суда y Убу П. бр. 856/84 од 7. јуна 1985. године (из архиве Суда).

51 Пресуда Окружног суда y Ваљеву Гж. бр. 902/85 од 14. октобра 1985. годинс (из архиве Суда).

52 Из образложења пресуде Врховног суда Србије, Рсв. 392/86 од 17. фебруара 1987. године.

30

М. Орлић, Ћутање понуђеног као знак пристајања прсма ЗОО (стр. 5~54)