Анали Правног факултета у Београду

вор је погођен санкцијом апсолутне ништавости, што значи да је и новација без правног дејства. Новације такође не може бити ако је стара облигација условљена наступањем чистог потестативног услова који искључиво и у потпуности зависи од воље једног ушворника (нпр. „платићу ако хоћу“), због чега се сматра да је такав уговор апсолутно ништав. 28 Међутим, уколико је стара облигација настала под допуштеним условом, новациона облигација биће пуноважна, разуме се, уколико је то воља ушворних страна. С друге стране, ако је новација закључена под немогућим одложним условом, ушвор о новацији је ништав (чл. 75, ст. 2 ЗОО).

Најзад, када је у питању постојање старе облигације, поставља се и питање да ли она мора бити цивилна или може бити и природна (натурална) облигација. Ако може бити и натурална, онда је и додатно питање да ли само натуралиа у смислу несавршене цивилне или натурална у смислу моралне дужности. 29 И најзад, питање да ли се натурална облигација путем новације може трансформисати у цивилну или ранија натурална обавеза повлачи за собом и натуралну природу нове облигације. Што се тиче првог и основног питања да ли је природна облигација подобна да испуни захтеве новације, одговор се налази још у римском праву где је новација подразумевала претварање раније цивилне или природне облигације у нову облигацију. 30 У том смислу, изјашњава се и савремена правна доктрина, мада има и другачијих мишљења. 31 С обзиром на извор и правна својства натуралних облигација, чини се да нема никаквих препрека да се вољом уговорних страна постојећа натурална облигација путем новације трансформише у нову цивилну облигацију која у својој

28 Према француском Грађанском законику пре реформи из 2016. године (чл. 1170), потестативни услов је онај који извршење уговора чини зависним од неког догађаја, чије је наступање или осујећење у власти једне или друге уговорне стране. Ништава је свака облигација, кад је закључена под потестативним условом од стране онога који се обвезује (чл. 1174). Према решењу усвојеном након реформи Законика (чл. 1304, ст. 2), ништава је облигација уговорена под условом да њено извршење зависи само од воље дужника. He може се позивати на ту ништаост кад је облигадија извршена уз познавање каузе. Вид. G. Marty, Р. Raynaud, 757-770; A. Weill, 845-854; R Terre, Ph. Simler, Y. Lequette, 1131-1148. Коментар важећег решења, вид. Т. Douville et al ., 265 и даље.

29 Опширније вид. Michelle Gobert, Essai sur le role de Vobligation naturelle, Paris 1957; Henri Massol, De I’obligation naturelle en droit romain et en droit franqais , Paris 1958; Marty, Raynaud, 595, 840; Adolphe Cendner, Les effets de Vobligation naturelle a Vencontre des creanciers civiles , Paris 1932; Слободан Перовић, Облигационо право , Службени лист Југославије, Београд 1986, 79-86; Драгољуб Аранђеловић, Осноеи облигационог праеа, општи део, Београд 1936, 6; Арсен Чубински, „Природне обавезе и њихова суштина“, Бранич 6/1925, 105.

30 Novatio estprioris debiti in aliam obligationem vel civilem vel naturalem transfiisio atque translatio (Ulpianus, D. 46, 2, 1, pr.). Новација je претварање и преношење раније цивилне или природне облигације у нову.

31 Опширније вид. М. Planiol, G. Ripert, 196.

176

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017