Анали Правног факултета у Београду

даљој правној судбини опет може бити натурална, пре свега, услед застарелости потраживања. Све је то у домену аутономије воље странака и њених ограничења у виду императивних прописа, јавног поретка и добрих обичаја. У том смислу, може се бранити и становиште да се натуралне облигације, као допуштена могућност новације, имају схватити, не само у ужем смислу као несавршене цивилне, већ и у смислу оних моралних дужности које су заштићене правним и моралним поретком одговарајуће друштвене средине.

3.3. Стварање нове облигације

Овај услов је од посебног значаја у погледу саме суштине новације, јер се у њему огледају правна дејства новације. Настанком нове облигације стара облигација се гаси, што значи да су оне међусобно условљене. 32 Самим тим, као што стара облигација не сме бити ништава, тако и нова облигација мора бити пуноважна. Уколико је нова облигација ништава, а стара облигација је пуноважна, нема новације и стара облигација наставља да важи. У том смислу се изјашњава и наша судска пракса: чињеница да уговор о пренову не испуњава услове за своју пуноважност, не води престанку раније обавезе из првобитно закљученог уговора. 33 С друге стране, уколико је нова облигација само рушљива, примењују се правила о конвалидацији рушљивости, о чему је већ било речи код излагања претходног услова. На нову облигацију, примењују се и правила о условљеним облигацијама, као и правила о натуралним облигацијама, о чему је, такође, већ било швора код претходног услова.

3.4. Постојање разлике између старе и нове облигације

Између старе и нове облигације мора постојати одређена разлика ( aliquid novi). С обзиром на то да једна облигација може имати бројне елементе који имају различита дејства, почев од битних (essentialia negotii), па преко природних ( naturalia negotii) све до споредних ( accidentalia negotii ), поставља се питање који елементи могу, а који не могу бити обухваћени новацијом, тачније, у којим елементима треба да постоји разлика између старе и нове облигације. Одмах да кажемо да ћемо у одговору на постављено питање применити метод елиминације.

Историјски извори новације и њена еволуција и кодификација у савременим европским правним системима, као и у нашем Закону о облигационим односима, очигледно указују на решење да

32 У том смислу: Marty, Raynaud, 840; Alex Weill, 950; Terre, Simler, Lequette, 130; Б. Лоза y Коментару Закона o облигационим односима , C. Перовић, Д. Стојановић, 887.

33 Вид. Билтен Вишег суда у Београду, бр. 84, „Интермекс“, Београд 2014, 59.

177

Марко Перовић (стр. 167-187)