Анали Правног факултета у Београду

се новација не може односити на све елементе једне облигације, a посебно се не може односити на природне елементе (на пример, место, начин, време испуњења) или на споредне елементе (на пример, уговорна казна и друга средства обезбеђења). 34 Разуме се да странке сагласношћу својих воља у оквиру дозвољеног уговарања могу мењати поменуте елементе свог уговорног односа, али то није новација, већ модификација постојећег правног односа која не претпоставља узајамно условљавање у смислу престанка старе и настанка нове облигације.

Наш Закон о облигационим односима на један синтетички начин формулише одредбу о томе који све елементи уговора не могу бити предмет новације. Тако, споразум повериоца и дужника којим се мења или додаје одредба о року, о месту, или о начину испуњења, затим накнадни споразум о камати, уговорној казни, обезбеђењу испуњења или о којој другој споредној одредби, као и споразум о издавању нове исправе о дугу, не сматрају се преновом. Издавање менице или чека због неке раније обавезе не сматра се преновом, изузев кад је то ушворено. 35

После изложених ограничења, остаје питање шта онда представља aliquid novi између старе и нове облигације. Већ смо указали на чињеницу да је француски Грађански законик, по угледу на класично римско право, усвојио ширу концепцију новације која, између осталог, предвиђа да се новацијом може вршити и промена субјеката у облигационом односу 36 При томе, већина европских кодификација грађанског права, где спада и наше позитивно право, промену субјеката у облигационом односу регулише као посебне установе у смислу цесије (промене повериоца) и преузимања дуга (промене дужника), чиме се поље примене новације знатно сужава. 37

Најзад, тако долазимо до основног питања шта је, према нашем и савременом праву, још остало за оквир новације као начина

34 Српски Грађански законик из 1844. године предвиђао је: „Ако би се само првашња обвеза тачније определила, нпр. где, кад и како да се Српски Грађански законик испуни, то се не може сматрати као пренов но стара обвеза остаје поред тога у својој сили и важности“ (параграф 852). У истом смислу и Општи имовински законик за Црну Гору из 1888. године предвиђао је: „разумије се да о такоме укидању ни збора бити не може, кад се узгредним ушавцима, као: о начину намиривање шавнога, о повременом плаћању добити, или му се домећу какви узгредни додатци. He само да се тиме дотадашњи уговор не промеће у нови, него се он сам још боље утврђује“ (чл. 948).

35 У том смислу пгвајцарски Законик о облигацијама (чл. 116 и 117).

36 Вид. француски Грађаиски законик који предаиђа да новација обухвата и могућност замене дужника шш повериоца (чл. 1271, 1274-1279 пре реформи, чл. 1329, ст. 2 после реформи Законика).

37 Закон о облигадионим односима посебно регугшше цесију (чл. 456-445) и преузимање дуга (чл. 446-450).

178

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017