Анали Правног факултета у Београду

Предмет уговорне обавезе мора бити могућ, допуштени одређен, односно одредив; у супротном, уговор је ништав. Ове online особине предмета уговорне обавезе сходно се примењују и код новације. Нарочито је значајан захтев да предмет мора бити допуштен јер ако је недопуштен (противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима), уговор је ништав и као такав не може бити обухваћен новацијом. Када је реч о могућности предмета уговорне обавезе, треба истаћи да могућност односно немогућност може бити субјективна и објективна, фактичка и правна немогућност, а у односу на моменат закључења уговора немогућност може бити почетна и накнадна. 41

Према Закону о облигационим односима, код накнадне немогућности, ушвор закључен под одложним условом или роком пуноважан је ако је предмет обавезе који је у почетку био немогућ постао могућ пре остварења услова или истека рока. 42 У сваком случају, када је реч о објективној, почетној и правној или фактичкој немогућности примењује се правило да таква уговорна обавеза не производи правна дејства ( Impossibilium nulla obligatio est). Када ce ово примени на новацију, то би значило да судбина настанка, a можемо рећи и опстанка новације, прати судбину предмета, новиране облигације. Најзад, захтев да предмет уговора мора бити одређен или одредив значи да је ствар или чињење {dare, facere, non facere) y потребној и разумној мери одређено тако да не ствара сумњу у погледу свог идентитета. Довољно је да предмет буде и одредив, a то значи да уговор садржи податке помоћу којих се може одредити или су стране оставиле трећем лицу да га одреди. Ако треће лице неће или не може да одреди предмет обавезе, уговор је ништав па, следствено томе, не може ни ући у поље новације.

Kao што смо већ раније нашасили, према нашем позитивном праву, разлика између старе и нове облигације мора бити испољена различитим предметом и/или различитим правним основом. Као што се општа правила о предмету сходно примењују и на новацију тако се и општа правила о правном основу такође сходно примењују и на новацију. Међутим, овде код правног основа, који се често у литератури именује каузом уговорне обавезе, постоје бројна теоријска схватања о појму и домену примене каузе у облигационим односима, што чини сложенијим питање њене примене у материји новације. 43

41 Огапирније вид. Ђорђе Павловић, О обеезностгша и угоеорима уопште, Београд 1869, 305-318.

42 Закон о облигационим односима, чл. 48. Вид. и цитиране Коментаре Закона о облигационим односима.

43 Појам каузе је предмет бројних теоријских расправа и различитих законодавних решења у упоредном праву. Што се тиче значаја побуда (мотива) у односу на каузу која објапгњава циљ уговарања, Закон о облигадионим односима (чл. 53) предвиђа да побуде из којих је уговор закључен не утичу на његову пуноважност.

180

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017