Анали Правног факултета у Београду

страних инеестиција и њихово место у праеу ЕУ У другом делу су анализирани стаеови органа БУ и инеестиционих арбитражних трибунала и дејство арбитражних одлука на начело аутономије и правно јединстео права БУ

Кључне речи: Заштита инвестиција. Билатерални споразум. Начело аутономије. Начело праеногјединства. Механизамрешавања спорова између држаее и инееститора.

1. СПОРНА ПИТАЊА

После ступања на снагу Римског уговора о оснивању Европске економске заједнице (у даљем тексту; ЕЕЗ), државе чланице су закључиле бројне споразуме о заштити страних инвестиција и између себе и са трећим државама, тзв. интерне и екстерне БИТ-ове. Пријемом централноевропских држава и држава југоисточне Европе у ЕУ, 2004. и 2007. године, велики број дотадашњих екстерних споразума постали су интерни, а у њиховом тумачењу и примени појавила су се одређена спорна питања. Основно спорно питање је било да ли би одредбе БИТ-ова, тј. у њима преузете обавезе, требало тумачити у складу са правилима међународног (јавног) права или у складу са правом ЕУ.

Како Лисабонски споразум, као ни ушвори о оснивању Европских заједница који су му претходили, не садрже изричито решење у том погледу, у раду је одговор на њих тражен у анализи постојећих одредаба Оснивачких уговора, у судској пракси (пракси судова ЕУ и међународних арбитражних трибунала), у ставовима органа ЕУ и у правној теорији.

Уговор о функционисању ЕУ (у даљем тексту: УФЕУ), у чл. 351, ст. 1, садржи одредбу према којој одредбе Уговора не утичу на права и обавезе из споразума закључених пре ступања на снагу Римског уговора о оснивању ЕЕЗ, а у односу на државе које су накнадно приступиле, на споразуме који су закључени пре датума њиховог приступања. У ст. 2, међутим, Уговор обавезује државе чланице да у обиму у коме такви споразуми нису у складу са Уговорима, „преузму све неопходне мере за отклањање постојеће неусклађености“.

Према мишљењу Европске комисије (у даљем тексту: Комисија), одредбе БИТ-ова којима се страним инвеститорима гарантује неограничено право располагања капиталом и одредбе о коришћењу ИСДС механизма за решавање спорова нису у складу са одредбама чл. 64 УФЕУ, тј. са правом ЕУ. Стога су, према мишљењу Комисије, државе чланице дужне да ту неусклађеност отклоне изменом постојећих БИТ-ова или да њихову примену откажу. У супротном, Комисија сматра да је након ступања на снагу Лисабонског споразума примена

51

Радован Д. Вукадиновић (стр. 50-69)