Анали Правног факултета у Београду

ку од уобичајених међународних уговора, Уговор о оснивању ЕЕЗ је створио сопствени правни систем који је након ступања Уговора на снагу постао саставни део правног система држава чланица који су њихови судови дужни да примењују“. У поступку тумачења и примене тако створених прописа, аутономија права ЕУ се манифестује у забрани судовима и другим управним органима да њихову пуноважност и дејство оцењују према унутрашњем праву У оддуци донетој у предмету Internationale Handelsgesellschaff 3 Суд у том смислу истиче да би „ослањање на правна правила и појмове из националног права, како би се оценила пуноважност мера које су донели органи Заједнице, штетно деловало на јединство и делотворност комунитарног права. Пуноважност таквих мера се може ценити једино у светлу комунитарног права. У суштини, право које потиче из Уговора, као независни извор права, не може због своје природе бити ‘прегажено’ правилима националног права....“. 64 Аутономни карактер права ЕУ Суд правде је у свом Мишљењу 2/13 синтетизовао у ставу 65 да „право Уније карактерише чињеница да је (у питању) аутономни извор права успостављен Уговорима, да је надређено у односу на право држава чланица 66 .... и (да је признато) директно дејство низу одредби које се примењују на њихове држављане и њих саме“. 67

Арбитражни трибунал је, међутим, у одлуци донетој у предмету AES Summit Generation Ltd and AES-Tisza Егбтп Kft v. Republic of Hungary f право ЕУ „утопио“ y унутрашња права држава чланица и подвргао га примату међународног права.

Јединство права ЕУ се, према схватању Суда правде и правне теорије, обезбеђује искључивом и затвореном надлежношћу судова ЕУ да тумаче право ЕУ директно или индиректно, путем механизма одлучивања о претходном питању и правом да одлучују о њиховој пуноважности. 69 Суд је у Мишљењу 2/13 то изразио ставом ,да би се обезбедило очување посебних својстава и аутономије тог прав-

63 C-l 1/70, Internationale Handelsgesellschaft rnbH v Einfuhr— und Vorratsstelle fur Getreide und Futtermittel [1970] ECR 1125.

64 Тач. 3.

65 Тач. 166.

66 Вид. y том смислу пресуце Costa, EU:C; 1964:66, 1159 и 1160, као и Internationale Handelsgesellschft, EU:C;1970:114, тач. 3; Мишљење 1/91, EU:C: 1991:490, тач. 21; 1/09, EU;C:2011:123, тач. 65 и пресуву Melloni, С-399/11, EU:C;2013:107, тач. 59.

67 Van Gend & Loos, EU:C: 1963:1, 23. и Мишљење 1/09, EU:C:2011:123, тач. 65.

68 ICSID Case No ARB/07/22, Awar4 tac. 7.6.5. i 7.6.12; https://www.italaw.com/ sites/default/files/case-documents/itaOOl4_o.pdf 22. јун 2017.

69 Opinion 1/76 re Inland Waterways [1977] ECR 741; Opinion 1/91 on the creation of the European Economic Area [1991] ECR 1-6079, Opinion 2/94 Accession to the

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017