Арнаути и велике силе

31

Ово потврђује и Константин Порфирогенит, 33 који каже: „Године 640 владали су Срби целом Далмацијом од Истрије до Драча“. Из времена првога српског освајања очувала се у Арбанији успомена на српскога краља Владимира. Он je био идеал врлина и побожности, због којих je и умро мученичком смрћу и сахрањен je у манастиру Св. Ђона на један сат северозападно од Елбасана. Арбанаси га рачунају за свеца и причају чудеса, која праве његове мошти. Срби имају о овоме Св. Владимиру и његовој жени Косари врло лепу легенду. Успомена на овога краља, који je у својим покушајима да уљуди дивље Арнауте, нашао мученичку смрт, толико je жива joui и данас у српском народу, да су ту скоро једне српске новине предлагале да се установи нов орден Св. Владимира. Варош Драч и данас слави као свога заштитника овога српскога краља, кога je црква прогласила за свеца. Из првих 400 година српске владавине у Арбанији помињу ce joui ови српски владаоци : Тихомир, Глава, Голем, Слава и Ивица, Михаиле Војисављевић (1077), који je установио независност српске цркве у Приморју, jep je уместо разорене Диоклеје подигао српско владичанство у Бару. Од 1081 до 1101 владао je његов син Константин Бодан и гьегова држава простирала се од Мораве до Јадранскога Мора и од река : Детине и Саве па до Дрима и Приштине. ГЬегова je престоница била у Скадру на Бојани, и ту je он дочекао и угостио сицилијскога владаоца Танкреда с целом његовом војском, која се била

33 de administr. Imperio, с. 30, cip. 141 бонског нздања. Цитат Макушева.