Арнаути и велике силе

34

je Душан хтео да замахне последњи пут буздованом да уништи и бедне остатке потпуно иструлеле Византије, он je осетио немогућност да за време рата управља целим Балканским Полуострвом из својега главное стана ; зато je поставио своје намеснике у појединим провинцијама своје државе. Тако je једнога свога брата поставио за деспота од Етолије, другое брата за деспота од Канине и Београда у Арбанији (Берат). Прељуб постаде hecap од Тесалије и Јањине, краљ Вукашин постаде царев намесник у Македонији, а царев сестрић (од сестре Неде) постаде краљ од Бугарске, Алтоман намесник босански, Лазар Грбљановић намесник у Срему и Србији, Балша намесник у Зети и Арбанији нтд. Докле je гвоздена песница Душанова држала све ово у целини, од ове поделе није било никакие опасности за царство. Али Душан умре за време свога похода на Цариград напрасном смрћу. Да ли су га уплашени Византинци отровали, не може се доказати. На упражњени царски престо седе Урош „нејаки“ с краљем Вукашином као регентом. „Када услед Душанове смртн прича Хан (у његовојпом. књ.l, стр. 325) насташе бескрајне распре и метежи међу његовим наследницима и за време док су се поједини васали и намесници разних провинција међу собом борили, користише ■се и династи у северној Арбанији да збаце са себе српску врховну власт. Међу њима нарочито се тада одликовао господар Скадрэ из Доње Зете, који се звао Балша. Овај предузимљиви човек са •својим синовима Страшимиром, Ђорђем и Балшом, освоји године 1368 Горњу Зету, којој je језгро у плодној долини и у Морачк која утиче у Скадарско Језеро. Исте године Балшина три сина пређоше из грчке у католичку веру. Нэихов отац