Арнаути и велике силе

44

власт, онда je само босанско племство, босанска велика и мала властела, прешла у ислам, да би сачувала своја феудална права. Али српски народ, како у Босни тако и у Херцеговини, као год и она] у осталим српским земљама, остао je веран православљу, јер му je вера преча од живота, као што je показао и последњи српски пар, да му je небесно царство милије од земаљског, када je примио очајну борбу на Косову. Сасвим друкчије понашао се арнаутски народ; у њему не само мали династи и његово племство, него саме масе народне пређоше у ислам, jep je вера победоноснога мача }чвек и његова вера била. Др}ша велика појава турске владавине у обема земљама беше исеуьаваьье. Разлика између ова два народа и у овом погледу врло je карактеристична. Србин не напушта лако очинску земљу, и нечовечна страдања нису била у стању натерати га да остави Отаџбину. Тек кад je аустријска војска, која беше пошла да осваја Турску Царевину, и уз коју беше пристао скоро цео српски народ, тек кад je та војска до ногу потучена и кад je цар „немачки“ позвао Србе из Старе Србије да се преселе у његову тек тада, 1690, прелазе Срои у Аустрију да населе Војну Границу, да направо грудобран монархије Турака још за 200 година. Али док je то једино исељавање Срба (у две партије) трајало, дотле исељавање Арнаута траје од прастарих времена до данас. Не само да су у масама оставили своју Отаџбину да концем XVII века притисну остављена српска имања у Старој Ср, бији, и да тамо систематски раде на истребљењу Срба све до овога балканскога рата, него се Арнаута исељавају хшьадама година просто по номадском нагону своме. То њпхово исељавање преплавило je целу јужну Италију, целу Грчку. Године 1854, кад je Краљевина Грчка имала свега