Арнаути и велике силе

51

„Под сенком Сан-Мартинске стене налазило се некада имућно село, скоро варошица. У ньему се беше настанило 300 турских породица, које су знатно допринеле данашњој прилично] иму Ь пости тога краја. Али на граници Миридита није добро становати. /Буди Биб-Додини нападоше огњем и мачем имућну турску колонију, разорите ньихову насеобину и протераше њене становнике. Само многн туреки гробови причају данас о томе, да су некада овде становали пророкови верни.“ (Сибери, стр. 123). У долини „над-лопова“ врло карактеристично име краду Миридити људима чак и кошуљу с леђа. (Сиберц, стр. 189 —190). Отимање и разбојништво сматрало се пређе код Малисора као витешка тековина. (Сиберц, стр. 80). Штшјнмец зна да прича о велико] дезорганизации ]авнога живота у Мирдити. Тамо разбо]ништво цвета и Мирдити су на гласу као разбојници. Они узнемирују на сво]о] северно] граници трговачки пут, који везу]е Скадар с Призреном, прекидају саобраћај на томе путу за читаве неделе, отимају ]едан од другога, али на]ради]е наиаствују, као коњокрадице, Примор]е. У Хану Калимачиском видео ]е Шта]нмец ]еднога једва 15годишњега младића, који je пре недељу дана с два парњака сишао у равницу да краде стоку, и који ]е том приликом убио власника стада.“ Наравно, додаје Штајнмец остају таква дела потпуно некажњена, ]ер становници равнице не усуђују се у планине, a већ Турци и онако не сме]у ни завирити у Мирдиту.“ (Цитат код Сиберца на стр. 126). Кад je Штајнмец хтео да пође у Лур]а Епер, није могао испрва да нађе вођа ; домаћин му je одмах изјавио да ни он, нити ико од његове пород ице, не може поћи с њиме, јер он тамо ду-