Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

30 Дрхиг За историју ерпеке православне карловачке митрополије

у Пивницама: Стоић Пркосавац

Сомбор: Сима Чичовац, Ивко Смољановић немеш 1726. Стојан Ђурић, Радивој Матарушки, Субота Печелић,

у Ади: Која Радановић, Петар Цуцић,

у Вилову: Маринко Бечејац,

у Кобиљу: Никола Туцак, Михаил Јакшић, УКивко Брзак,

у Турији: Субота Сантовац,

у Парабућу: УКивко Бељанин, Ивко Ненадовић,

у Бокчиновцу: Максим Коканић, монахија Анастасија, Малош Масларовић, Веселин Кикан,

у Кањижи: Милосав Коларић,

у Каћу: Никола Песирац,

у Ченеју: Сима Јелчић, Веселин Гавриловић, Никола Пантић,

у Врбасу: Јосим Велицки, Јосим Секицки, УКиван Вукосављевић, Јанко Давијаровић, Јосиф Велићанин, Бачу: Марко Угљешић, Барачки: Илија Слатић, Сегедину : УКиван Јегарац, Суботици: Радоња Брановчанин, Стојан Перишић, Пеја Дрпаћ Керу : Јован Хрњаковић, Леђену : Радосав Велићанин, Сентиван прегревица: Радивој Вучетић Сентомашу: баба Калуђерица, Радоња Дебељаковић, Арсеније Радонин, Никола Курјак,

у Петрово село: Радоица Јелић,

у Керу Вуица Керекићанин,

у Сивцу: УКивко Куруца,

у Чуругу: Вид Војновић

Да се види, колико су милостиње, димнице, од венчанице и попова ексарси владичини накупили, навешћемо да је н. пр. за 1726. скупљено и добијено:

а а за за за 54 за 54

дуката — 118 ждрепца == 1

талира == 20 кошница — 8

форинти == 1270 Оваца с јагањцима == 15 јунаца и крава == 61 мерова жита и зоби — 431

Попови су годишње давали владици у име сидоксије по дукат или по 6 фор. и мање а најмање по 4 марјаша.

Владика је држао своју марву на салашу Сиригу и 1725. имао је 612 глава рогате марве окром „садашњи“ телади, (1725. које поарчено, које нестало јунади и матори 30 глава).

1726. на Сиригу било је 170 пласти сена, а 80 од старога сена.

У риту жабаљском „укосисмо на садашње лето 116 пласти и у сваком пласту по осам фати, и тај сваки пласт кошчује нас по 5 марјаша“ окром сланине соли и вожења.“

1725. продан је пар волова за 36 фор.

* 1723 „Онати се како је почето солицитујући у Бечу поради превелећија и десетка.

+ Маријаш је био сребрн новац и представљао вредност од 57 филира данашњег новца.