Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

162 Дрхив за историју српске православне карловачке Митрополије

Преосвјашченства Вашего и милостиноподајанием ваших епархиан, начатују уже церков ковилскују к концу привели. Вчем братство монастирја онаго к богомолебствију за В. П. менеже к будушчому отслуженију подобних случајах отдолжити будете, јакоже и јесм

В. Петроварадин шанцје смирениј брат и слуга

2. ноембрија 1742. Висарион Павлович II.

Преосвјашчењејшиј Г. Г. мње Облагодатњејшиј.

Многовидње и многоразличње П. В. от всјаких стран в досадах бити разумјеја. Обаче никого слишах тшчетна во прошении своем от вашего преосвјашченства отпушчена бити, наипачеже јеже к обителем свјатим, церквамже и монастирем воспоможенију требусма у вашего преосвјашченства биша, всја архипастирским своим к церквам свјатим усердием во скудостјех накормљасте и дополњасте и от различних стран и партиј приходјашчија не отревасте. Јаже ми и слишавше и видјевше, в сих странах Государствах јеја кралевскаго величества живушче, смирено и благопокорно к П. В. досаждајушче прибегаем и приљежно просим: воеже би П. В. между прочими просители и нас милости вашеја не лишили. Тоже јест: да би П. В. писмовручитеља сего от нас нарјежденаго писменим благословением и до христиан привручением. чрез епархију П. В. милостини ради на обител нашу свјатоархангелскују ковилскују, новоустројаемују проити и попросити пустили. Понеже бо јакоже и от давна В. П. вједателно јест, да ми во всјаких скудостјех и внутр и вње монастира живем, грунтов никакових (јакоже иниј монастири) ни монастирских ни особитих имјеем. Но точију јединоју јелемозиноју и шчедрољубноју от христиан (Олагословением преосвјашчених архиереов) кормимсја и живем. К томуже и јакоже созидахом и созидаем всја от шчедрот и дајаниј православних христиан состро-· јајутсја. Јакоже бо и от недавних љет превесма церковију скудствујушче при помошчи Божиеј, во памјат свјатих архангелов и прочих безплотних сил, церкв немалују состројати почахом и до ниње чрез епархију здјешнују бачкују благословением преосвјашченаго архиереа нашего, труждшесја стјенам и немало во совершение придохом, обаче ни без долга небило ниже јест, и тако во строение толикое погрјазнувше, ниње невједаем како јего к концу привести и како долга освободитисја развје под милост и утруждение П. В. прибјегаем: и всепокорно просим изволите на обител сију милостивим оком и шчедротним сердцем призрјети и писмодатеља сего пријавше с благословением отпустити и к христианом архипасгирски привручити, да би всјак по возможности от богомданога јему имјенија накормити не возбранилсја за которое П. В. к нам бједним усердием и милост предстателством свјатих архангел и прочих безплотних сил от Господа Бога милост и здравие получите. От наших недостоинств (јегда обител сија В. П. споможением в благољепие облечетсја и подобајушчеју красотоју из вње и внутр на славу божију, и на похвалу рода нашего украситсја, частократвое и благодарное в милостиво приношенијах воспоминание имјети будете, јакоже имјеете. Точију милост П. В. сверху прошенија нашего ожидајушче пребиваем.

Вашего Преосвјашченства всенижајши богомолци

В монастирје Ковиље Агапиј Попович

26. сектемврија 1744. архимандрит со братиеју.

+ 9228, а