Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

96 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Гласника“, из ког ће се без сумње боље научити о прошлости своје цркве и народа, него из „Архива“!

За још бољу карактеристику нека послужи и ово: да од толико српских средњих завода почевши од богословије до основних школа, само се један школски завод претплатио на „Архив“ за своју књижницу. Новача има за којекакве књиге, од којих се многе и не расеку.

А нека послужи за карактеристику и то, да се од толико српских читаоница, ни једна није претплатила на „Архив“.

Новосадској смо послали први број, па нам је враћен с речма уне прима се“!

У њима може се наћи свакојаких и наших и туђинских листова, а „Архив“ није достојан да лежи на столу читаоничком !

"Не можемо а да се не зажалимо и на данашњи Саборски Одбор, ком смо се били обратили с молбом да нас потпомогне у нашем предузећу, и који је као што читамо у извештају закључио, да не ма расположивих новаца.

Наравно да нема, кад је Клица оставио манастирској штампарији дуга преко 70.000 кр., и кад се ћутке некажњено могло пропустити она његова баснословна наруџбина прописева и тека и папира.

Калуђери су основали штампарију да она потпомаже српску књигу, и тиме просвету шири у народу, стога је у последње време наше управе и издавано 10 листова, од којих, да су се у другој штампарији штампали, не би ни половина могла излазити.

Да није било манастирске штампарије, зар би се н. пр., и „Бранково коло“ одржало, а уз њега и други неки листови.

Манастирска штампарија није основана за трговину, и ако је српски народ поред силних милијона што их имају наши народно црквени фондови спао на то, да се вишком од „Српског митрополијског гласника“ подмирују народно-просветне потребе, у место да се потпомажу стручни листови; онда, онда престаје вејак глагол!

Кад се могло дати припомоћи „Српском пчелару“, не знамо, зашто се није могло дати и „Архиву“2 А тек „Архив“ има свакако веће право бар од сувишка „Срп. митр. гласника“ на припомоћ од „Српског пчелара“, ког треба народ да издржава.

Обраћајући се последњи пут на наш овострани српски народ, а особито на браћу свештенике и црквене општине да нас у нашем подузећу потпомогну, подједно молило наша јавна гласила, да и они у њима препоруче наш „Архив“ и проговоре коју о нашем немару.

Ради вечнаго воспоминанија — као што је радио и Димитрије Давидовић — ми ћемо на крају године положити јаван рачун, а подједно и навести претплатнике на „Архив“.

Да би уштедили трошак на експедицији листа, „Архив“ ће излазити месечно на 2 табака.

Карловци 24. фебруара 1912. Д. Руварац

уредник и издавалац „Архива“.

„Архив“ излави месечно на два табака. Цена му је на годину за Аустро-Угарску 6 К., на по године 3 К, за остале земље на годину 8 К, на по године 4 К. — Вересије нема. — Писма плаћена шиљу се уреднику. — Не плаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају.

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима. 1912.—84.