Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
118 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије
свиштенствв дбиати, упиватиса, или коштвнствовати, или грабежства и хиштевји каковимђ либо нравомђ творити, или инакф како безчинствовати, или ф церкви и ф паствђ своеи начнетљ нерадћти, и их не учити « Божественнљтхљ писани или самђ Божественнагф писаи чтенно и вниманно прилфжати не б%детљ, запрештен!е ТереИства да пршмет дондеже испраитси, и покажетђљ житле незазорное, и благочиннов Терсемђ подобајоште. Аште же что содћетљ возбраншоштее сваштенств“, извершенпо Јереиства да подлежитђ, вонђже часђ возбрантоште что сеаштенствв содфетљ.
Извфстнаге же ради свидћтолства, јако Ф насљ благословенђ и чинно на степенђ Јерећства возведенђ и рзкоположенљ, врбчиса емв са наша вљ резиденши нашен изданнал Грамата рвкото нашето подписанал и печатпо запечатаннан, да венкљ вземлан и прочитали спо нашв Грамматв, свидфтелствноштео вго Терећство, иматђ вга [ерел честна, и по законв= Божио и сватнхљ отецљ ученпо, во всемђ да слвшаетђ его.
Врбчихомљ же емб и побченје наше вљ кратцћ, еже долженљ онљ извчити и паматне всегда из устђ умђти в, и жителствв своемв внимати и паства сво учити.
Написаса вђ Петроварадинскомљ Шанцћ, и дадеси вљ нашем Епскопскомђ дом8 при храмћ сватаго славнаго великомвченика, побфдоносца и чбдотворца Гефргћи. лбта мтровданји #8646 17245. воплоштеншиже Бога слова »ајул8 (1737.) мЂесаца Ји И (8. дне
МЕ. Висарјон ПауловичБ ан · собственноло рвколо.
о
НИСМО САМО ДАНАС ТАНВИ!
У 4. бр. о. л. у чланку под горњим насловом, ми смо саопштили решење св. Архијерејског Синода у погледу спора Будимаца са својим свештеницима Гаврилом и Константином.
Поменути је закључак Синодски достављен био Будимцима.
Како су га они примили и послушали савет Синодски, види се из следећег.
Искупљени по избору Арх. Митрополита Исаије Антоновића Архијерејски Синод у Карловцима, донео је у својој седници од 2. Септембра 1748. ово решење:
бдобвиненја
что во Јиквизиши межде Будимскими тежители и бтвженними свлаштеници обрелоса и ко сентенши премити се может:
1. Что Сунодалное писмо непослвшалљ Бировђљ и Таначђ (кромћ Сбувимја Давидовича) да Ф своих свиштеникев сваштеннаге слвжента непрјимали, нити имђ допвштали, но паче гнвшали се и их безчествовали. 2, Тоаннђ Миличђ таначникђ и церковнни смнљ что запрештенје Патрзаршеское и Сунодалное за ничто держалљ, но в противђ тогеу и свиаштенних апостолских канонов своеволно входђ вђ церковљ творилђ и свиаштенника Гаврила Божественн“ лтвргло слвжештаго и сунодалное писане прочитаоштато в церкви пвблично трижди лажомђљ називалљ.