Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Бр. 9. и 10. у Карловцима, 15. (28.) маја 1912. Год. Ц.

МРЖХИиЕ

за историју српске правоспавне карловачке митрополије.

Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.

ластлтке „Димштртје Е'уваратх.

И ми се још смемо хвалисати са свешћу народном!

И ако је још на првој омладинској скупштини, одржаној у Новом Саду 1866. „Уједињена српска омладина“ ставила себи за главни задатак да јавним предавањима и иначе живом речју шири просвету у народу нашем, да га одушевљава да не жали прилагати и трошити на своје школе; и ако је омиљени народни песник Зуџај Јован Јовановић још пре неких 30 и више година спевао песму: „дДижите зиколе...!“ која се песма стотину и стотину пута досада одекламовала на дечијим забавама; и ако ми данас имамо толике и толике разноврсне листове, који често писаше и о важности народне просвете и о свести нашој народној: дочекасто то, да сло стали на троценат од јеврејских Жигица, да нат он спасе Коле у будилмској епархији!

Тек у најновије време започе се мало живља акција да се њих сете и наши имућнији људи и општине.

А како смо у почетку друге половине ХУМП. века стајали са свешћу народном и прилагањем на „школе Карловачке“, што их је митрополит Павле Ненадовић установио, као што је установио и школски „клирикални Фонд“, из ког се данас издржавају и одржавају наши средњи и виши заводиг

Ево како!

Митрополит Ненадовић је издао наредбу на свештенство и црквене општине у Архидијецези карловачкој, да су морали годишње прилагати извесну своту на поменуте школе.

А сваки је Фрушкогорски манастир годишње морао давати у фонд од 8—6 дуката, свега годишње 88 дуката. Сваки пак свештеник имућнији по дукат, остали по 2 Фор. — у то доба важише више 2 Фор. него данас 10 Фор. —, прота по 4 Фор. 15 новч., а свака црква по дукат — 4 фор. 15 новч., а имућније по 12 фор. -

Уз то је у свакој цркви постојала и „школска кутија“, коју је још митрополит Вићентије Јовановић био увео, а по његовој смрти су се укинуле.

У патрејарашкој се библијотеци сачувао „Тефтер от примања на школу карловачку от сзјаштеникови церквеј љета 1758. Окт. ВК

У њему су уведена сва села и свештечици по протопопијатима.

Почетак је учињен с карловачким, у ком је те године било 17 општина, И осим проте 48 свештеника. У

Од свију општина осим Карловаца где је био прота и 9 свештеника, највише их је било у вароши Каменици и то 5. У Беочину _