Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

204 __Архив за историју српске православне карловачке митрополије

У. Ваше Високопреосвјашченство, Милостивјејши Господине!

Получивши Милостивое писание Ваше от 21-0 сего не пропустих тое и Јего Превосходителству (Митрополиту) сообшчити. Весма им је било драго из тогоже чути, да се Ваше Преосвјашченство тако о здравим их, интересирате, и да сте на писание мое објавившее Вам бољезн Јего Превосходителства абие отписати изволиди, „Он, (рече) отписа таки, а Путник на толика писма до сада ни словца“.

Да јешче коекакове Таксе Хофкриксрату давати имате, Његовој Ексцеленции, како год и Вами, весма је неповолно. Но шта знате сад друго чинити, кад већ ишту, платити морате, изговарати се не можете, јер нећеду опростити. Да чудне неправде!

Ала сте лепо написали за Г. Пакрачкаго. Смејали су се Њиова · Ексцеленција, и наложили ми да му ово, кад прекосутра овамо доиде, прочитам. Ово ће га највећма побудити да иде, а нарочито оно, гди кажете, да ће Г. Рајачич клирике јего тамо рукополагати, да му труд облакша.

Крагоевич имао је сам вољу да идету Далмацију, јер му је био Г. пакрачки весма строг. Плакао је пред Г. Рајачичем да га к себје примит, о чем обаче Г. Хранислав ништа не зна, но мисли да су Њиова Екселенција тако наредили; хотја имаде на то от Њиове Ексцеленцие писание да Крагоевича отпустит.

Да сте на ехатеп Клириков Римокатолических позвани драго је Њиовои Ексцеленцим, но веле шалећи се да се чувате, да Вас гдје у речи не уфате и да Вас не пошокче. ја рекох: не да се он тако лако уфатити, но негли полагати им будет такове вопросе, да ћеду имати посла размершивати. „Не боим се, вели, ја за њега, да га Бог поживи, свуда ми чест чини“. .

Не имајући в прочем ничего новаго цјелују Свјатују Десницу

и в глубочајшем Страхопочитании пребивају Вашего Високо Преосвјашченства у Карлов. 25-0 Јулија 1829.

нижајшиј

М. Лазаревич с. р. М.

Ваше Преосвјашченство, мње Милостивни Господине!

Ваше Преосвјашченство того сте мњенија, да Шјакабент на Администрацију Арадску поставитеја, а негли и того мњенија јесте, да се он и за Епископа оне Епархие пропонира. Но шта би Власи

чинили» Ту би било нових досаждениј, денунцијациј и проч. За

избјегнути убо такових, Њиова Ексецеленција ономадне послали су

Г. Епископу Буковинскому, да что скорие јавит, какова он тамо [па иа имат, (не откривајушче обаче јему намјеренија своего) и

да то за своју приватњејшу вједомост задерже. От Их наити ће се

негли један, који ће за Епископа Арадскаго способан бити, а и то знамо, да тамо доволно способни људи имаде, као што је њеки

Протосингел Драчински, Архимандрит Бендевски, Архимандрит

Хакман и прочи. Ово су полак Власи, полак Славјани, тако мислимо да Ђеду Власима овима згодни бити, — За сада ону Епар-

|