Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Крхив за историју српске православне карловачке митрополије 305

крат само бјех код нега, далеко стоит пак ми жал да ми пукне 1 фор. и вјашче и ити и нега видјети. Ради потиске и поморишке

краине вчера разумјех от Г. обрствохтмајстера Марковића да су засад задржате, о редукции не вјест останут ли во своем шчанду или ни. Г. обрстер Шевић весма гњеваетсја и негодует на В. П. сказуја, да сте В. П. узели се за њекоего капитана Марјановића, с ким он процес има и да сте за него писали овамо великому

њекоему Господину со објешчанием дишкреции, и ониј Г. јему открил

и сказап что П. В. јесте писали и објешчавали от страни Марја-

новића, ја јего увјешчавал колико могох да то не будет истина да

сте В. П. писали, но он весма утверждаетсја на оном что јему како сказует показано; а ја не знам: истина ли или ни.“) ,

Намјестник ходошки Михаил отправлен отсјуду с декретом на Палфију да дает указ на коменданта Арадскаго учинити реамбу-

лацију монастирја, и отсјуду пошел 21. сего. Ја јему позајмил једин

дукат кремницки, веће прошу изволте сказати магистру Петру (коего братски поздрављају) да когда он намјестник тамо придет, возмет от него како јему наручих и објешчалсја и да магистер начини

чакшире дјетету Симеону, и другому Јоану Ристину, да купит ципеле

и что потрошит на них, ја јему платити буду. И прости владико за оваку комисију, тако у шчилу дошло, и Г. Матулају о всем возвјешчу.

Прочее мене в милост отеческу препоручују, јесм Вашего Преосвјашченства милостивјејшег Благодјетеља

всепокорниј слуга

Синесиј Јеромонах с. р.

В Виење 24. Јунија 1749. цјелују св. десницу.

5. Рене

У Раше

огаје рго Ноб

и да Бог даст В. П. многољетну с Патронами торжествовати.

ж) У патријарашкој се библијотеци налази оригинално писмо Петра Марјановића, што га је писао арадском владици Павлу Ненадовићу, из ког се види, зашто је обрштер Шевић био љут на Ненадовића.

Исто гласи: „Преосвјашчењејшему и словесњејшему Г. Г. Павлу Ненадовићу прав. изабраному Епископу, Нам же оцу и архипастиру.

Вашему Преосвјашченству целују десницу и принужден јесам совим писмом в. П. досадити и моју теготу прогласити, како јесам неки мемориал тужбен на обрста Шевића горе послал и како његова марва, гула и ергела варошко поле тре, сено, жито једе и бунаре готове от људи узима и тако до 4 пункта писато и пред људма јесте чаћен (читан) и тол мачен, и на то се јесу до 16 људи подписало паке саде на суду јесу от једнога пункта ударили убо да нису разумели, за то сада на мене обркоманда злу вољу има да ја јесам преко обркоманде горе писао и тако овде у Араду јесу ме обуставили и нишча ми више нису казали зашто и крошто ли кроме да стоим овде до дале заповести. За то јесам и моему обрстеру Хорвату писао да би нас одавде ослободили до дале заповести. А шчо од озго дође, то ћемо трпити; зато се и в. П. препоручуем да би сте нас овде незаборавити за кое знам да таку грацију код Г. обрстера имате да би сте кое добро слово за нас дали да све право горе пишу шчо су и људи осведочили, зашто ли је кришрајбер (кригсшрајбер) и судац и парац, за то може шчо неваљалу инворму горе послати.

С тим понизно препоручуем се моему Г. Епископу и целивам десницу, и остаем завезани

слуга моему Г. Епископу

У Араду 16. Маја 1746. Пешар Мариановић с. р.

(Из овог се писма подједно види, да је Србин још 1746. био потричар, а и то: да Србин није био постојан на својој речи и да је у критичном моменту реч своју повлачио, које су мане више и данас код нашег народа.).

„Архив“ св. ТУ. 20