Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

312 Крхив за историју српске православне карловачке митрополије

У пунку 8. моего тестамента под 28. Ноем. 1832. сочиненому в мјесто Г. Доктора Живковића, коего ја за живота точно наградих — положити надлежит Г. Доктора Пеичића с 500 ф. а Кауцкога са 200 фра в_В.

У пункту 5. мјесто локаев: Алекси, Исака и Димитриа, кои точно исплаћени били, и отпушчени, положи локаи новија: Станка, Живка и Димитрија Баића.

О прочих служителех да разсудит Г. Епископ бачки (Станковић, који јо међутим прешао из Будима у Н. Сад) с Лазаревићем.

Дано в Карловцје 12. Декемврија 1835.

Стефан Стратимировић

А. Е. и: Митрополит.

Опредјелени уже во Архидиакона Андреј Шагуна и Прокопим Ивачковић во Протодиакона, да будут о Р аки уже произведени во таковија.

Дано дне и года јакоже горје.

Стефан Стратимировић

А. Е. Митрополит. ж “ ж Како је Стратимировић умро 1836. Септембра 23., а његов је Експедитор Марко Лазаревић за живота Стратимировића због б6олести морао напустити службу, и умро пре Стратимировића т. |. 18. јунија и. г., то је њему Стратимировић за извесно за свога живота исплатио обећаних у 5. тач. с) 2000 фор.

4 вране -

Митрополит Вићентије Јовановић и владика бачки Висаријон Павловић.

Професор — прота Милутин Јакшић је у својој радњи „О Вићентију Јовановићу“ Н. Сад 1900. опширно описао спор између митрополита Вићентија Јовановића и владике бачког Висаријона Павловића. Прота је Јакшић описао њихов међусобни спор на основу докумената, што их је нашао у патријарашко-народној Архиви.

Добротом пресветлог г. кр. саветника Антонија Хаџића, дошли смо до важних преписа — на писаћој машини исписаних — из бечких архива, што их је дао за себе преписати преузвишени Генерал Инфантерије — бивши зборни заповедник ХШ. збора, Раде Грба који се као што је познато бавио и сам историјом и више расправа написао, међу којима има и односећих се списа на горњи спор.

Како прота Јакшић није могао исцрпно описати горњи спор, то ћемо овде навести односеће се списе — тужбе и меморијале Висаријонове против митрополита Вићентија — на тај спор, а наши историчари који раде по бечким архивима, нека изнесу све оне и меморијале, о којима се говори у овој спецификацији,

Сам акт гласи: