Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

пи

Архив за историју српске православне карловачке митрополије ЗЛЕ

из Великог Варада и Симеон Поповић из Валахие(2),') и спахије: Јоан Сапланцаја из Мачве (Маче) и Јанко Мишин из Арада.

У савременом попису посланика на сабору од 1769. који се налази у патријаршкој библијотеци наводе се као посланици из арадске Епархије: под т. бр. 24. Петар Божидаровић протопрезвитер, 25. Симеон Поповић протопресвитер Арадске Епархије; „од цивила“ 53. Јоан Сапланцај табуле асесор и спахиа из Тамопо-л“) (2) и Јанко Мишин сенатор арадски.

По прилогу под |. звао се овај последњи јоан Мишић, а на поменутом тестаменту Синесијевом потписао се Јанко Мишић арадски биров.

Световњаци Епархије арадске изабрали су 7. Априла 1769. за посланике Јована Сапланцаја и Јована Мишића, и у 2. тач. Инструкције рекли су им:

| Екетракт

от Инштрукцие Нам предате из Арадске Епархије т. |. Јоану Сапланцаи и Јоану Мишићу на Сабор нареждени лета 1769. Априла 7.

Пункт 2:

По дару Божију и обшче народном гласу избратаго и поставленаго Архиепископа, такожде и цели свјашчени Сабор Архиерејски понизно молимо, сице ми во Арадје сушчи, јакоже и прочи Христиане во Епархин нашеј обрјетајушчисја, чтоб нам за Епископа и пастира даровали Г. Алексиа Гавријловића здјешнег Архиерејског двора господина Ексарха, будући да тој јест толико љет служил преставлшаго Господина Епископа Синесиа са всаким послушанием и прилежанием и вса важнаја савершивал дјела им заповједанаја без никаковог извинениа или прекословија но со усердием, кои всим господам офицером, како воинственим тако и прочим судиам познат јест, тој и народу цјелому согласен, тојже и упасет стадо јему предато надјеемсја, видјашче јего труд и молитви приљежнија: ашче же ин нам и всим непознат придет (и из овог се види, да арх. Пахомије Кнежевић није могао бити Администратор градске Епархије), то можно бити да какови процес родитисја хошчет и великаја (которое Господ да сохранит) обида целому народу будет, чтоб услишани били, и епископом возжељеним подаровани.

П.

Посланик свештенички прота Божидаровић дошавши кући са сабора, говорио је, како су световњаци молили да се за владику изабере Гавријловић, ког као да свештенство није волило.

С тога позове свештенство на договор и пошљу Митрополиту Ђорђевићу ову молбу:

5 У ово се време, а и пре називао Банат — Влашком.

2 По „Статистички преглед велико-Варадске Епархије 1759. г.“ (В. „Архив“ за 191. г стр. 14.) био је Јован Сапланцај спахија у селима Марџиње, Ићићу и Ђете,