Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

720 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

и после смрти пакрачког владике Софронија Јовановића, који је + 25. Дец. 1757“.), а већ је 7. Јан. 1758. из Темишвара поставио свога архимандрита Вићентија Јовановић-Видака за администратора исте Епархије.

И као што је арх. Вићентију одредио делокруг и дужности администраторске, тако је морао одредити и прот. Арсенију. (В. П. св. да ласотр 10162)

"Протосинђео Арсеније је морао 1758. по упуству Ненадовићеву обавити генералну визитацију темишварске Епархије, но није је тада обавио у свима општинама. Он ју је обавио само у 68 општина, дочим је иста Епархија у то време имала много више општина.

Но хвала му и на томе, јер се из обављене њиме генералне визитације јасно види, стање нашег народа у истој Епархији у то доба.

А наиме се из ње види, да је у то време владала велика сиротиња код нашег народа — судећи по црквама и црквеним стварима и утварима.

Срем је на пример на пре 26 година много боље стојао и то како у црквама тако и у црквени стварима и утварима

Каква је сиромаштина морала бити у темишварској Епархији 1758. види се по томе, где од 70 — описаних цркава — у поменутом протоколу — не беше више од 24 зиданих цигљом.

Остале беху: 7 од балвана — палисади —, 12 од плетера (прућа), 12 од черпића, 14 од набоја, 1 од прошћа.

А само 1 покривена црепом, 11 с даскама, 30 шиндром, а остале рогозом и трском.

Каква је сиромаштина морала владити у темишварској Епархији 1798. види се најбоље и из тога, да је црква у В. Кикинди била од плетера, свода није имала, тороњ од дрвета, а покривена била трском.

Школа је с мађистерима (учитељима) било врло мало, а где их је и било, није било у њима највише од 20 ђака, учитељи су добијали од ђака по 3 фор. и где где по 2 вике жита

За чудо, цркве су имале мање више све потребне црквене књиге, и то већином московског издања Србуља је било веома мало, а тако исто и влашких књига.

Свештенство је било на ниском ступку изображења, истина сви су знали службе св. Јована и св. Василија, а врло велика већина и Пређеосвећену, но св. Тајне новога завета мало је њих знало.

Прописана од митрополита Ненадовића „Свештеничка правила Вићентија Јовановића“ а тако исто и у њима 5 прописаних књига врло је мало свештеника имало.

Опис ове генералне визитације Арсенијеве, одудара здраво од сличних описа архиђакона Вићентија Стефановића, егзарха Максима Ратковића, егзарха Јована Јоаникија-Михајловића, синђела Андреје јоакимовића, обављених за време митрополита Вићентија Јовановића (1731—1736.).

Сам опис генералне визитације од 1758. год. гласи:

#) На стр. 127. погрешно је наведено 1758. у место 1757.