Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

ополије

ЊЕ

Архив за историју "српске православне карловачке митр

наложиша и на них тују обшчују рефену дагбачки 800 фор., а арадски 500 фор. на год плаћати имјејут.

1. Окт. под предсједанием Г. Комисара в генералној сесии прочтен бист всевисочајши указ, котори от високославнаго Мјестобљустителнаго Совјета Мађарскаго Г. Администратору прислат јест, в коем састоитеја всевисочајшаја краљевскаја милост, да Г. архимандриту Раићу крест с двума ланцима от злата прислани, коего кр. Вели-

чество јему всемилостивјејше подаровало и на персјех носити за-

повједило јест, јеже Г. Комисар из призрјенија славне нацие в лицје цјелаго конгреса с предсловием кралевскија милости учинив и чрез Г. Администратора јему на врат повјесити повељел, и того дне за част пребил в засједании до конца.

Посље сего предвзјати сут рачуни монастирски во обшче чрез Максимовића в деминзерации развидјених, гдје видјелосја да трошак како на рану, одјело пристојное, репарацију, тако и друге неопходне трошкове, капитал не превасходит; за то репартиции противосиље каждаго монастирја износит сума во обшче 11.000 фор. и њеколико стотина фор. и тако каждаго года на прирастјение националнгго фундуса от монастиреј, даватисја будет.

Взираја на сицевују скудост бједној нации Г. Сервиски објешчал и он от себе дати 1000 фор. за коју јего склоност вси возблагодариша. 2. Окт. В генералној сесии под предсједанием Г. Комисара прочтен бист план от националних новаца саставлени, куда что от них по расположенију в нуждних даватисја имат, т. |, како на клирикалну школу, на штипендисте, на апелаториум, на школу каждаго епископата, на консисториуме и на викариат велико варадски, гдје архимандриту бити опредјелиша с протопрезвитером и актуариусом ради утјесненија бједних закона нашего Христијанов от унитов биваемаго, дјела нашаја да отправљати могут, вјашчаја без предва рителнаго оглашенија диецезалнаго епископа окончавати да недерзнут.

А занеже да доволно националног фундуса сума на предреченое расположение бити не может: сего ради Г. Комисар всјакому чину. како духовному тако и мирскому наложил да расмотрјат от куду би та сума национална прирашчение свое имјети могла.

Тако Г. како спахија сент-миклеушки поклонио 2000 фор. Г. Моско, 1000. фор. Г. Пачачија, 1000 фор. Г. Хажи Михали, 1500 фор. прочи Греци и Цинцари по сиље и возможности своеј, Г. Којић из Осека токмо 600 фор. обрекал. Греци и Цинцари покрај оволико објешчане им суме зачал говорити, да имаду и они власт од своего рода коего за шчипендисте у семинариум прислати, имже

отговорено бист, да чрез то план обшчества кваритисја неможет,

ибо нациа и о тим старателство носит, како вејакому роду и јазику из семинариума наученаго свјашченика прислати мошчи будет и таковими увјешчтелними рјечми изобличени сушче, престали от намјерениа своего.

По сем зачали чтети Деклариториум в тој конец, да поправитсја в нем оное, которое нации противно видитсја; а понеже да краткое времја бист, за то на другују сесију изоставиша, а предвзјата бист

иншчанција Јанковића кои просил что би јешче јему от националних