Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

__Архив за историју српске праволавне карловачке митрополије 38

вејех чинов, која клониласја веја на церковне приходе; клер же свое разсмотрение у четири класе раздјелил по всјех епархијах, да у 1. класи находјашчијасја церкве по 12 фор, у 2. кл. по 6 фор,, у 3. по 3 фор. а у 4. по 1 фор. на год. давати имјејут ради клерикалних школ, докоље иное прираштение от десетка нации нашеја неприскорбитсја, а проче оскудне церкве ничто.

Милитари мњение свое дали, колико претече капитала от трошка церковнаго, толико от сваке стотине 5%, от церквах да се даје

А провинциалисте свое мњение сице представили јесу, да кажда церков јегда депутирти во своја си возвратјатсја не само по сиље јеја хошчет но и обшчество по возможности своеј на такови конец добри у једанпут за всегда даровати будут ; обаче Г. Комисар једнако клонилсја на клера мњение и по оному расположенију јежегодно кажда церков давати да имат.

Сие отјагошчение церквах видја Г. Сава Текелиј као депутирт Г, Комисару противорјечити начал, да он свое церкве от своего предјела под таковоју контрибуцију дати и допустити не может; на то разгњевавшисја Г. Комисар повељељ протокол начинити и таково Г. Текелии отрицание в нем поставити и казао публично да ће Двору представити.

Между толиким разногласием и противорјечием о сем закључено бист сице: да веја размотренија чинов подањејше Двору представљатсја, и какова наредба от всевисочајше власти пријдет, онако сљедовати будемо.

Посље сего: Е. Сервиски Марко кое какове будаласте пројекте представљао, да конгресу гнусно било слушати и тако от вејех исмјејан остао; при таком изсмј ејании зачал паки проектирати и дишпуту ВОДИТИ "најболше со всјеми, да от националних новаца Г. Арх. и Митрополиту дадутсја 20.000 фор. на созидание резиденции и то за 2 года без интереса, а по истечении двух годов да плаћа 5% и когда может да исплаћуе помало и капитал, представљајушчи јешче и сие за потверждение да ашче недастеја сија реченаја сума Г. Архиепископу на созидание, то он 100 дуката на један у опкладу полажет, ашче Путника Г. Арх. и Митрополита новци 4000 фор. посље смерти заоставшија на таковое резиденции созидание новим Г. Арх. и Митрополитом не отемљутсја и неупотребљутсја: на кои јего пројект вси отвјетствовали му, да новоизбраному Г. Арх. и Митрополиту јежели требует резиденције, нека правит от своих собствених новаца, како и прочи Г. Г. И что су правили по своих епархијах, а не от националних.“)

Но јеже ли нови Архиепископ требовао њеколико хиљада форинти на таковое употребление, може му се на време дати обаче по 5.

#) Из овог се дакле види, да су до 1790. своје резиденције сами Епископи подизали.

Да се ово у своје време знало, не би наши сабори односно саборски одбори стотине Хиљада из фондовских новаца избацивали на грађење луксуријозних епископских резиденција, односно на њихове оправке. И у том случају, тешко и да би по неки набављали својим новцем све оне — често и луксуриозне ствари и угодности — што су их тражили на рачун фондовски.

Бивало је у том времену класичних случајева, да поједини и најобичније оправке стављаше на рачун фондовски. ·

ућрхив“ св, |. 8