Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

38 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

призрјенија своего всевисочајшаго овој славној и вјерњејшеј или-

рическој нации мене за Комисара поставити благоизвољели јесу,

јеже с чувствителњејшеју радостију приемљу; обаче из всјех пред-

пријатијах моих досеље с вама бивших нечувствовах да клонилабисја к моему паденију, нињеже јавствено при концу вижу и со атестатом засвидјетелствовати могу, да о упражнение чести моеја њекија лица

дјејствујут и тако дјелајут, како не само против толиких трудах моих не могу никаковаго награжденија от всевисочајшија власти получити, но и оного гдје со животом моим заслужил достоинство лишити мја желајут.

Атест первјејши Г. капетан Татомировић, кои говорио пред протопопом костајничким Јоаном Поповићем (сердит и трјасисја держа атестат в руцје) да преосв. Г. Администратор ради полученија Ар хиепископства дао јест мени у злату јако Комисару царскому 6000 фор., сие јављаја с горестију сердца немедлено повељел јего ађутанту Максиму Станојевићу Татомировића из сесии извести и профузу под арест предати, јеже и бист.

Сие видје собрание оное, како Г. Комисар с Господами депутирти поступати начал, огорчилсја весма и при таком огорчении храњашче благородие души своеја, тихостију просили, молили, В руки и халину јего љубили да би сие за безчестие вјерно подањејшеј нации нетворио, ниже из сесие таковаго под арест без преслушанија и обшчаго осужденија јако депутирта под арест отводити имјел, но он сему от љутости невнимал, и из сесии без всјаке церемоние квартиру своему отшел.

В том нечајаном случају видјевше сеј поступак Г. Комисара вилики ропот измежду Господеј депутиртов бист, и многи плакаху за ексцес сеј. (Господаже Епископи аки водоју полити, мољаху храњашче себе от подозрјенија Петровића и Комисарова).

Овоју обшчеју жалостију Г. Дамаскин исполнен сушч, начал викати изјасњејше паче других: ето Славни открио нам Дух свети проданика нашего Петровића Администратора, кои нас и нашу браћу продае, та тај би продао и сву нашу нацију! јели то лепо и пристоили се Епископу2 А Петровић јако Администратор ниже слова отвјетствуја савијајући манторос свој изшел из конгреса на поље и сви Г. Г. Епископи с њим.

Посље таковаго отшествија Г. Г. Епископов Г. Г. депутирти

разсуждајушче согласившесја при концје неувредити јего, закључиша

паки депутацију к нему от всјакаго чина и достоинства послати И

мољати јего что би толикују милост показал нации и јего Татоми-

ровића из ареста пустил; противним начином јежели би не восхотјел,

то их Величеству јако милостивому Краљу нашему сију несноснују печал всеподањејше тужебно пријавити.

В сем убо дјеље јакоже и прочих без присутствија Г. Комисара отправљаемих всегда шпионов имјехом,“) једин јест от такових из конгреса тајно изшел и Г. Комисару намјерение нации јавил,

кои како увидјел депутацију к нему идушчују, политически јешче в саље предусрјел и како прошениме јеја разумјел, абие отмекнул, и

ж) Таквих је тица бивало у свима нашим конгресима, па и 1902. и 1908. Д. Јо