Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 59

зејђе зјећ даги дег Џпхшпледепеп !п деп уегзсћедепеп 5бапдеп, депеп ез штпег аПеп, зејђ5Е Чеп ђезјеп Кеегипсеп мешозјепз еписе г1ебћ, 21 Бефепеп м/е155.“)

бевеп фФфезе аппсепде Дејаћг, даз5 патисћ епе хаћтејсће, едје ипа 50151 титег 21 аПеп АшНоргегипсеп 1 даз Мајепапа Бегене Мадоп уоп дет Мебе дег МагеапазНеђе ипа РЕСЋЕ абае ћг мегде, 114 пасћ дег Џђегтецрипо де5 штиегхејсћпејеп 7луеу етасе 2луесктавојое етпауеШсе Сереппинеј, 1-(еп5 4455 еп ти дет Мебаџцеп дег Мадоп мегзећепег Мапп аив Шгег Мите уоп егргоб(еп Ттеце сесеп Чеп Кесетеп ашкеезтећ! хуггде, дег Чеп Пзнаеп Веатђенипсеп дег пасћфагесћеп У!аајеп Ано етбесепмјткје, а1ећ сејесепћен сћ штеег Фе мег(ташћсћеп 2гкеј дег Шупег пизеће, зеђе !по гег Митегзргасће, ипа аш! епе ћпеп Фаззћесће Ал Фе Могћое дег тиИдечјеп Кедјегипа Епег Мајезћаћ, ипа аПегћбећејеп Керешеп Тивепдеп хејве, Фе Мегићлеп аш! Фезе АгЕ дитећ запне Вејећгипа 2штесићџејзе, Фе ћептисћеп Мегшћгег ађег 2иг итасћајећ Шсћеп Везаћипо апхејаве, Фе БИ се Миппзсће дез МојКез Еџег Мајезћа 21 Епзбеп ]есеп, ипд пасћ деп сећетеп Маикеп Еџег Ноћеп З!аа!5-Капдеу ипа Ропхеу НотујеПе агђене; ипа даз 2-еп Фе Еглдећипа дег Шупзећ-угатастасћеп Јисепа 1п деп Мо квећшеп ђеззег етоепсћјећ аш!ћ зеђе ђеу дет Штеглећје хит Везјеп 465 Ч!ааје5 сеуупкећ, дадигесћ Фе пасћ Хлескеп Нг једеп Етдгиск етртапасћеп Негеп Нг даз Везје дез МагеПапдез ђесејвјегћ, ипа даз5 даћег Фе сапхе Генипа _ дег Зећшепл, 50 ле Фе Ђеззеге Огеатзаноп дегзеђеп епеп те ћимапоћсћеп Кепићиззеп, ипа Мабопаја е аизоегазјејеп рашонзећ сезитп(еп Мапп апуепгаш мегде, Задитећ мбгде хиојејсћ дег езмае 50 Тапо сећерје Мшпвсћ дег ШупзсћмаПасћвсћеп МаНоп пасћ етег 2ууесктававеп Зећше ис ипо егШеј мегдеп, фе Еапићеп Маег уубгдеп Фе #гбајепде Вегићеипо егћанеп, даз5 ге Кидег 4 деп сећолаеп Кепинивзеп апзсегзјећ, ти ејпег ђеззегеп ВИдипг дез Негхеп5 мегзећеп, 7и бгаисћђагеп Вигсегл Фез Зтаајев ћегапууасћвеп, једег младе Фе Еросће зеспеп, !п мејсћег дег сећеђје Мопагсћ 50 мтеје Вемејзе дег Шеђе ти Зетет Мој пеп фезе пеџе мласћисе Моћићаћ, ај5 епеп пеџеп Везуеј5 Чејпег Ашћпегкзаткен, ипа Мајег Зогае Нит Зете фешел Шупег апгефећеп 14551, ипа мепл посћ 2п0]ејсћ. Фе пеџе Мпгде етез Ођег-П!геског дез 5сћшуевеп5 ејпет апоезећепет МаНопанчјеп 21 ТћеЏе убгде; 50 миш де зтећ Фе Мабоп дадитсћ ашћ даз апсепећтаје сезсћтејсћећ, ипа ајз дигсћ етпеп Веуеј5 дез 7литаџепз 21: (ћабозјеп Апћапонсккећ ап деп спафизјеп Мопагсћеп ацоејогдет НИјеп.

#) Не треба се чудити, што се појављивало незадовољство и код Србаља, јер цар Наполеон у своме прогласу на народ у краљевини Илирији, у коју је спадала и Хрватска војена крајина, рекао је и ово: „— нисте добили само владара, него ин брижнога оца“.

Његов маршал Мармонт, ком је предао неограничену власт, за кога рече Фердо Шишић у своју „Нгуајзка роујез!“ Ш. Загреб 1913. на стр. 96.: „Тешко да је икада наш народ имао честитијега, брижљивијега и праведнијега главара од Мармонта, кога су убрзо научили цијенити његови поданици сачувавши му успомену до данас, не само да је увео у управи народни језик, него је увео и 25 гимназија, међу осталима у Сењу, Ријеци, Карловцу, Тржићу, 9 лицеја међу њимау Карловцу, Ријеци, и у којима је обука била само на матерњем језику. У

Кад се зна, какве су се сметње стављале српском народу у Хрватској војеној крајини где је искључиво владао немачки језик, у погледу српских основних школа; не треба се чудити што су брошире у којима се хвалила француска управа налазиле одзива.

А не треба се чудити ни што је цар Франц усвојио молбу Несторовићеву, који је „1792. инаугурисао хајку против образованих људи модерним идејама“.

О овоме види код Шишића 113. и даље.