Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 109

бившаго, љета прошлаго в здјешњем училишчи клирика Николаа Ковачевића, иначе церковна и приљежна, разумјев, что он прежде двоју љету имјејемија с њекоторим граничаром распри ради, оклеветан негли бив у суда компагнијскаго палицами биен бист, абие из числа прочих клириков искључих.

Клирици же мом, јакоже преждних љет, тако и сего текушчаго,

кромје троици, вси свјашченически синове, добрје наставлени, по болшеј части гимназијалнија науки в Пожезје или во Загрјебје,

гдјекоиже и философију, или иже из Милитара сут, всја прописа-

нија њемецкија класи совершившиј, тихи же и смирени, благоговјејни

же и благонадеждни, паче же такови сут, јако да и аз с ними

не точију никогда не постижусја, но паче всегда превозносити И

утјешатисја могу. О чем не точију Благочестија нашего свјашченство, и инаја отмјенаја лица, но и римокатолическаго закона како военаја, тако и политическаја господа, и их свјашченство многаја

похвалнаја слишавше, болшаго увјеренија ради обичествујут всегда,

јегда сјемо приходјат, и здјешнее училишче и клирики моја посјеш-

чати, и примјечаемују приликоју тоју в тјех наипаче в смотрении благопристојности, и их в њемецком и латинкком језицје (болшаја бо част тјеми добрје глаголет“), точности, изрјадност, с благоволением и утјешением објављати.

(Наставиће се)

УРОШ НЕСТОРОВИЋ И ЊЕГОВ РАД КАО ГЛАВНОГ ШКОЛСКОГ НАДЗОРНИНА.

(Наставак и свршетак).

На страни 67. и 68. навели смо царску резолуцију од 12. феб. 1810. управљену Угарској Дворској Канцеларији.

Овде ћемо навести његову резолуцију и Митрополиту Стратимировићу која гласи: ~ |

Тлеђег Егхразсћог у. За тоум1с5!

Рле Вемјећзе уоп Ттеше ипа АпћапоПпећкен, мејсће дег опестасћ шећ

шпшје Сјегиз, ипа даз Мојк феезез КИи5 Мешет Наџзе ђе! једег Сејесепћен

сесеђеп ћађеп, апа Ми 7 сепаџ бекапт, 215 даз5 ез пасти 51415: ејпе Мејпег могхћоНећојеп Зогсеп семезеп зудте, гр Моћ тбансћ5! 21 Бетбгдегп, ипа да Јећ уе55, даз5 уогаћоћсћ дег Мапсе! ап ВИдипозапзаНеп Нг 2боНпое, че зјећ дет сета Шсћеп Угапде ма теп моПец, ап #ећНдеп Гећгегп, ипа ап пипгетсћепдеп, ош етаемсћејеп Уећшеп ет Девепзјапа 155, мејсће етпе зећешиве, ипа мшквате АбћШе бедат, зо маг Јећ зећоп енисе Маће шп Верпће Масћ ти деп Микејп, фјезеп Оеђгесћеп ађхићеШеп, зого На 21 Безсћа сеп, маз пшг дигећ

#) А данас! Данас после свршене матуре могу се на прсте избројати који тек осредње знају немачки, а латински ни један.

Пре неки дан идући ван Карловаца у шетњу са својим пријатељем др. Н. Радојчићем, сретосмо једну гомилицу виноградара, од којих један другоме рече: данас положи ђак матуру, па не зна немачки!

Где лежи томе узрок, нека меродавни мало промисле о томе и потраже лека.