Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

136 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Граф Карафа године 1702. имајући задатак, да краљевину Славонију регулира, потврдио је такођер посјед манастрира у признатим по чиновницима камералним међама манастирским.

Блажене успомене Император римски и краљ угарски Карл М!. признао и потврдио је Братству манастирском у Срему право посједа и уживања у добрима тима разним привилегијама, које је велика Марија Терезија под 19. Јан., 30. Апр. и 23. Јуна 1747. потврдила. А сличних има и по свима другим манастирима.

Непрекидни тај, од стољетија мирни и к томе краљевским повељама утврђени посјед и уживање, не могоше у Срему, односно у 12 фрушкогорским манастирима ни кнез Одескалски с једне, ни Барон Марко Пејачевић с друге стране подигнутим у прошлом стољетију пред персоналом Грофом Фекете, као ад ћос одређеним бившим краљевским изаслаником, процесом покренути, а још мање братство манастирско из посједа и уживања односних добара истиснути. Регзопа! 5 ргаезепнае Кетае Граф Фекете говори у поднесеном месеца Јануара 1755. превишњем месту известију своме, ово: „Тегта шига тотав пева ехргеззе ртго Тетћопо топазгепотит тесорпозстиг прзгодие изи5 јгисти5 ег Пета роззезо ретттиг.

Дотације и привилегије с једне, с друге стране трајући од стољетија мирни посјед и уживање тих добара штитише манастире, односно братство манастирско.

Како Деспот србски Јован Бранковић вели у дотацији, даној М. Крушедолу под 4. Маја 1496. Отлез десет ћг рарт агзропан зит! топазтепо Ктизсћеао! рто тјетапопе аштето 85. ћијизг есс!езтае.

Леополд |. у привилегији од 21. Авг. 1691. каже: Агсћ-Ерро, Ерргз ег топаств, оптзаие сепенз засегаоНђиз гНиз отаес!!п толазтетиу е! Тетр!в лапеаг рторта јаситав атвропепа:, па, и! пето т ргаеатсна топазтетт“, јетр!5 ас Безјдетиз игојеппат ехесеге удеат, и даље: Сопјептизг ег сопјттатиг топазјепа е! аа ћаес зрестапћа, бопа, дпапасипдие Ша зтр јихга соПанопет Ргаедесезвогит позтогит ро5з!гдепда. Исто тако и блажене памети Карл МГ, М. Терезија и Јосиф |. говоре у предозначеним привилегијама за манастире сремске и друге.

И данас стоје још манастири дотично посједа добара тих укњижени и нико други.

Опае зете! уојипбаје Ерр: сопзесгаја зшт, топазјепа регрешо тапеге топазгепа, е[ гез диае, ад еа репе, зегуап еадие лоп атрпи реп заесшата ћабпасша, еоз ашет, диг ћос реп ретттит сапопит роет зибјгст; даље;

У кан. 49. васљ. М!. сабора, Трулског (п Тгшо). Нипс застит епат сапопет гепоуапјев десегаитиз шаие Ерран уошштаје зетеј, сопзесга(а |шегт, топазјепа зетрег топазјепа тапеап, еј гез, диае ад трза регпеп,, топазјепо, зегуетиг, е! еа поп роззти, еззе атрћиз заесшапа ћабасша, лес аб ш!о заесшатбђиз #гаа! ћоттиз. Зед ећат 81 ћос ћисизаџе Тасшт езђ педиадиат зегуапдит десегиитиз: еоз ашет, аш1п ргаезепша дејпсерз ћос Тасеге аротефштиг сапопит диодие роешв зиђјсј.

У кан, 12, всељ. УП, Никејског П, сабора;

а 5