Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 01

Извјешченија на вопроси Клирикалних училишч касајушчијасја под 17. Ноем. пр. г. В. |. сообшченија досеље не получивше, при-

нуждаемесја напомјанути вам, да би тоеже что скорјее послати Нам

потому изволили, что дјело сие долгаго отложенија нетерпит. Прочее — — — =“ На ово је писмо Митреополитово одговорио владика Путник 10. Марта и. г. ово:

„јего Превосходителству — = Изволисте В. П. под 2. сего, мене опомјанути, что би поискуемое

от мене на предложенија во смотрении здјешњаго Клирикалнаго

Училишча њекоторија вопроси сотворити незакоснил извјешчениес.

Аз би, вједиј сицеваго благовременаго извјешченија потребу,

воистину и без вејакаго опоминанија В. П. ожидаемое поднесл бил досеље извјестие, ашче би оное от 17. Ноем. 1814. љ. с иним но-

виим от онаго ниже прочее написасја со свјем отличним чернилом

датираное писание в немже предреченое от мене взискустсја извје-

шичение, 19.-го топр фев. т. љ. сљедователње посље три мјесјаца

неполучил бил. | Како убо и коеја ради причини предреченое под 17. Ноем. 1814.

Љ. сјемо негли отправитисја намјераемое писание, тако позднокомње

приспјело, не вјем, и по тому убо догадају, јако оно до фев. сјемо отправлено не бист. Когда бо последњее КВ. под 2 тек. м. и љета сјемо отпушченое, днес сие јест 10. сјемо приспјети можаше, то и оно три мјесјаци на почти удержано било, поњати не могу. Обстојателствам убо сим тако сушчим, јест ли праведно закаснением

· обвинитисја могу, милостивому В. П. благоразсужденију предају.

Что же от краткаго онаго времене јегда сирјеч високопочи-

таемое П. В. получих писание, абие невозотвјетствовах, тому по-

вседневнаја моја с волнујушчимисја здјешњаго земљодержца ожесто-

ченими поданиками, јаже непресјечно ко мње и во особ и соборње

приходјашчија, совјетовати, настављати и поучати непрестају, заниманија главњејшеју биша причиноју. јеже во удовлетворение сотвореному ми опоминанију и между

тјем донељеже сих днех ожидаемое отсјуду невоспосљедует извјестие, покорњејше објављаја, страхопочитанием пребивају == == 77 Поменуто писмо Митрополитово од 17. Ноем. 1814., које је владика Путник примио тек 19. феб. 1815., гласило је. „Преосвјашчењејшиј — — Под 29. Септ. т. љ. увједомихом В. П. о истекшеј 9. Септ. по

рим. в смотрении монастиреј наших всевисочајшеј Резолуцим, коеју и то вкупје наложено Нам јест, да испитавше состојание, и всја обстојателства с потребами монастире! Наших основаное предложение високославној Унгарској Канцеларии о том поднесем, что же и колико каждиј монастир на страну Семинариума, и клирикалних училишч јежегодно прилагати могл би, и киим најсходниим начином Семинариум или училишча клирикалнаја что скорјее завести би сја могла 2, томуже по том Јего Свјашчењејшему Величеству от онуду поднесену бити имушчу.

Вејак увјерен бити может, да сие всевисочајшее намјерение Ва-

шеја Епархии толико по тому некасаетсја јелико прочих, что Ми