Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

182 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

што је такозвани нар. цркв. Сабор. устати. — Канони не поз-

нају, а све православне цркве и немају те инштитгуције.

Али Арх. Синод није намеран, у ту установу, која у овопредјелној цркви има своју прошлост, а у нечему и целисходност, дирати. Једино што Синод желити и захтевати мора, то је, да се та установа доведе што већма у склад са каноничним устројством овопределне српске православне Цркве.

То мисли Синод постићи онаким саставом Сабора, какав је 6. 8. и онаким делокругом, какав је 8. 7. пројекта одређен.

Број заступника сведен је са 75 на 50 од Архијер. Синода зато, што се тај број довољним чини и према броју припадника Карловачке Митрополије и према врстама предмета спадајућих у делокруг "Сабора; даље што се као што је познато с мањим заступничким

телом лакше и успешније радити даје; и најпосле што се тиме мањи трошкови проузрокују вернима, и онако јако оптерећенима. У мотивацију ту придодати ми је смерно, да би по моме индивидуалном мњењу, пошто Сабор може само једну цел, и то црквену, пред очима имати, и пошто би му с тога задатак био у делокругу своме _ бринути се и о средствима, која би кадра била, цел ту развијати

и крепити, правда и правичност, а можда и политични обзири неки захтевају, да и сви 7 Епархија буду подједнако на истом заступљени, те да би тако томе одговарати могао број 42.

Равнотежа је између световних чланова успостављена, јер ће. и једни и други имати једнак број заступника (сваки по 25 односно 21).

У делокруг му спадају они предмети, што су од вајкада били предмет саветовања Сабора. Но само избор Митрополита-Патриарха бира Сабор самостално, премда са обзиром на канонична определења цркве ове (С. С. Ап. 34. ТУ. 28. Сард. 6.) то право никако неби припадало Сабору; сви пак закључци који се донесу у предметима делокруга му, подлеже ревизији Архијерејског Синода, као

највише цркв. власти.

С тога, што Синод има ревизију закључака Саборских, престају Епископи бити уједно и чланови Сабора.

Тиме је равнотежа између елемента световног и свештеничког на Сабору још боље утврђена.

Пошто је пак Сабор црквен орган, и то. за целу Митрополију, то му само Митрополит може председник бити, и нико други. (8. 8.)

После овога није нужно, да се наредбе пројекта о Епископској, парохијској и манастирској управи опширно мотивирају, — будући те одредбе одговарају истим оним начелима, која су примљена у устројству највиших органа цркв. управе.

Остаје само, да им у кратко састав и начин постављања чланова обележим.

Наиме епарх. Конзисторија неимајући управљати каквим засебним епарх. фондовима, састоји се само из два одсека (8. 21.) у којима је предстојник Епископ (5. 22.), и од којих се први само из духовних (5.,23,) а други из духовних и световних чланова састоји

(5. 24.) Чланови и једног и другог одсека постављају се упливом Епископа т. ј. на тројан предлог овога,