Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, 01. 07. 1914., стр. 101

288 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

1. Да ни једин свешченик или диакон неслужеј, или неимјејај

дјела в олтару да не входит, кромје чредниј свешченик) и церковни парамонар (црквењак) и уреждени диак за кадилницу, а прости отњуд да не входјат под жестоким црковним запрешчением, и разговара во олтари да неимјејут.

2. Чредни свешченик крјепко и трезвено да хранит своју чреду, и ашче би случај бил, младенца да крестит, болнаго да причестит, а вјенчати без протопопскаго знања да не дерзнет неимјеја от

оного јуноши извјестие, вјенчајај своеволно, такови будет под руку Архиерејску пасти. | 3. Вејаки свешченик свитка своего да держитсе, и от своих

парохијалних не више до вземлет, но како у свитку гласи.

4. Церковни парамонар в кијждоју недељу и в нарочитих праздников, да има церков по долу почистити, а сверху от праха и паучини очистити, а наипаче св. олтар чист да буде, понеже

тамо тајна Божија совершаетсја; ашче и овај пункт не исполнити будет, от здјешњаго протопопе тјажко наказан будет. к. 5. Диаци, буду ли терговачки синови, будутли от простих, у

олтар да не входјат ни под кои начин, а изван олтара смерно да стојат, безчиние никаково да не творјат, то јест разговор, смех и.

сим подобнаја. А тому должност јест отцем, терговци свое синове да научат код дома, у цркви безчиние да нетворјат, а прости та-_

кожде, и кои сему пункту противитисја буде, от старјејшина церкве такови за уши безчестно из церкве извлечен будет. | 6. Жене у цркви свое женске послове да не послујут, т. |.

преслицу, без, везење, повесмо, мотовило, гребене и прочаја сим подобнаја в цркви да не совершујут,““) понеже такове црковни штраф терпјети будут. | 7. Жене когда цјеловати идут, с паром по две да идут, а не три как досеље бивало, понеже црковное правило запрешчает, и то.

смерно по цркви ходити, зане црков дом божији називаетесја. 8. Христијани умом ослепљени кои у црков не ходјат од своего

рожденија, таковим запрешчаетсја да отсеље в цркву на молитву.

входјат и своего духовника да имјејут и св. таин да причашчајутеја.

Ашче ли сие такови неисполнити будут, таковим свјашченик у дом

пријти не будет и во времја бољезни и смерти, но јегда умрет такови без свјашченика, аки скот погребен будет. Дано в Печки 25. Дек. 1764.

М. П. Георгиј Поповић с. р. протопрезвитер печанскиј и проч. врења —-——

#) Како је у том погледу данас где има више свештеника код једне цркве, тај нека дође у карловачку саборну цркву, где не ће наћи — врло често — ни једног свештеника, калуђера, те богослов мора да чита вјерују и оче наш, а при свршетку св. литургије види где их поворка излази из олтара. Уред.

#6) т. 1. да не говоре у цркви о тим пословима и стварима. Уред.

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима 1914. — 304.