Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

288 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

1. Да ни једин свешченик или диакон неслужеј, или неимјејај

дјела в олтару да не входит, кромје чредниј свешченик) и церковни парамонар (црквењак) и уреждени диак за кадилницу, а прости отњуд да не входјат под жестоким црковним запрешчением, и разговара во олтари да неимјејут.

2. Чредни свешченик крјепко и трезвено да хранит своју чреду, и ашче би случај бил, младенца да крестит, болнаго да причестит, а вјенчати без протопопскаго знања да не дерзнет неимјеја от

оного јуноши извјестие, вјенчајај своеволно, такови будет под руку Архиерејску пасти. | 3. Вејаки свешченик свитка своего да держитсе, и от своих

парохијалних не више до вземлет, но како у свитку гласи.

4. Церковни парамонар в кијждоју недељу и в нарочитих праздников, да има церков по долу почистити, а сверху от праха и паучини очистити, а наипаче св. олтар чист да буде, понеже

тамо тајна Божија совершаетсја; ашче и овај пункт не исполнити будет, от здјешњаго протопопе тјажко наказан будет. к. 5. Диаци, буду ли терговачки синови, будутли от простих, у

олтар да не входјат ни под кои начин, а изван олтара смерно да стојат, безчиние никаково да не творјат, то јест разговор, смех и.

сим подобнаја. А тому должност јест отцем, терговци свое синове да научат код дома, у цркви безчиние да нетворјат, а прости та-_

кожде, и кои сему пункту противитисја буде, от старјејшина церкве такови за уши безчестно из церкве извлечен будет. | 6. Жене у цркви свое женске послове да не послујут, т. |.

преслицу, без, везење, повесмо, мотовило, гребене и прочаја сим подобнаја в цркви да не совершујут,““) понеже такове црковни штраф терпјети будут. | 7. Жене когда цјеловати идут, с паром по две да идут, а не три как досеље бивало, понеже црковное правило запрешчает, и то.

смерно по цркви ходити, зане црков дом божији називаетесја. 8. Христијани умом ослепљени кои у црков не ходјат од своего

рожденија, таковим запрешчаетсја да отсеље в цркву на молитву.

входјат и своего духовника да имјејут и св. таин да причашчајутеја.

Ашче ли сие такови неисполнити будут, таковим свјашченик у дом

пријти не будет и во времја бољезни и смерти, но јегда умрет такови без свјашченика, аки скот погребен будет. Дано в Печки 25. Дек. 1764.

М. П. Георгиј Поповић с. р. протопрезвитер печанскиј и проч. врења —-——

#) Како је у том погледу данас где има више свештеника код једне цркве, тај нека дође у карловачку саборну цркву, где не ће наћи — врло често — ни једног свештеника, калуђера, те богослов мора да чита вјерују и оче наш, а при свршетку св. литургије види где их поворка излази из олтара. Уред.

#6) т. 1. да не говоре у цркви о тим пословима и стварима. Уред.

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима 1914. — 304.