Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 231

7.) 8. 32. да се уврсти онде, где се говори о ступању у чин монашки, а да се измене овако:

„Ако искушеник са собом донесе у манастир или ако манастиру за време свог искушења стече каково имање, има с истим прије него што положи монашке обете расположити; ако то не учини, припада то имање манастиру у ком је замонашен.

8.) На 8. 8. 33—46. није учињена никаква примедба.

9.) 9. 46. да се изостави, пошто у погледу поста и умерености у јелу и пићу важи „Типик“ за сваког хришћанина у опште, па и за монахе посебице.

10.) 5. 47. да се овако измене:

„Монаху, дјакону и јеромонаху, прва је дужност долазити у цркву на молитву, и од похађања цркве нико се разрешити не може, осим велике нужде или препреке.

11.) На 8. 8. 48—56. није учињено примедбе.

12.) 9. 56. да се у толико измене — исправи, у колико јеромонах, при вршењу душепопечитељске дужности мора општити и са злим људима, као и са добрим.

13.) Место целог у поглављу Х. „О посјетама“ (8. 8. 57—67.) да се у кратко каже:

„Монах у опште дужан је по положеном обету живити у манастиру, и ван манастира без знања настојатеља никуд неотходити, а што се тиче посјете од стране сродника и краћег отсуства, да о том суди и дозволу даје по свом благонахођењу настојатељ.

14.) У поглављу ХГ. „Казне“ 8. 67. да остане у целости а 8. 68. да се у толико измени:

„Противу пресуде братског Сабора да нема места апелати призиву.“ |

На 3. 69. није ништа примећено, а на 8. 70. примећено је да буду овакове казне:

а.) устмена опомена од настојатеља,

6.) укор пред братством,

в.) осуда од настојатеља,

г.) осуда сабора братског.

Настојатељ може осудити на сухојаденије, као и на затвор од 1—3 дана; дуже сухојаденије и затвор од3 - 30 дана досуђује братски Сабор.

У изданим „Правилима за монахе“ Архијерејског Синода од 29. Марта 1899., обазрео се мање више у свему Синод на горње примедбе збора, но „која полза“, кад се слабо ко обзире и живи по истим правилима, нити се надлежни старају, да се извршује.

при ИЗВЕШТАЈ

о збору фрушкогореких манастирских настојатеља 17. феб. (1. Марта) 1897. у ман. Хопову.

Иларијон Руварац, арх. ман. Гргетега поднео је благопокојном патријарху Георгију Бранковићу следећи извештај о горенаведеном збору фрушкогорских манастирских настојатеља,