Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 2358
светни цели своту од 1,231.700 фор; а Митрополити и Патријарси да су за 106 год. сваке године уложили по 6.000 фор. унели би 636.000 фор. — а ја мислим, дасуи Митрополити и Манастири могли, а да баш јако не осете, могли на поменутом Сабору одређену своту уносити у фонд. ·
Кад се стави свота од 8.365 фор. на годишње прилагање које су се Манастири, односно депутирци Манастирски на сабору Темишварском од год. 1790. под притиском ц. и кр. комесара и тадашњих ревнитеља народних, обвезали према своти од 9.300 фор. коју настојатељи Манастирски данас — л. г. 1897. добровољно и с благословом жртвују и вотирају, могло би се намах помислити, да ЈЕ према тадашњој вредности новца односно према данашњој скупоћи мало; кад се пак у расуђење узме:
|-во Да Манастири г. 1791. и све до 1848. нису плаћали ни државног пореза ни општинског и школског намета и откупа за јавне радње, и да су данаси већ од напоменуте 1848. год. Манастири оптерећени с плаћањем не само изравног пореза већ и једначка (еквивалента) и општинског и школског намета и т. д. и да само у име изравног пореза сремски Манастири плаћају годишње 18.961 фор. 51 кр. а вр. и то:
Нрутисдол пе еп. 2.018 фор. 991. КРБОЖРИ А ТА У то Решнин + 5 о 2.199, „ 2-Љ Верин лава. 0. и 1214 оу 98: ПЛ РА А А АЕ О МРенек “|... мега 446 ОИ Е Б
» Но осим изравног пореза плаћа на пр. Манастир Гргетег још у име једначка (еквивалента)
за Банковце и Гргетег годишње. · 983 ф. 38 н.
о Ковјак : А ОР И РОУ
Свега |. О КОТО Је во
у име општинског и школског намета:
у Нерадину - 1... . . = (25 фазан. и ИОВАНОвНИ а. а О (брега 2“. 5 ЗОО сео и за одкуп јавне радње . .11, 49,
са порезом дакле плаћа Манастир Гргетег сваке године 5.558 фор. 04 нов., а Крушедол око 8.000 фор. — а 5558 фор. што Ман. [ргетег сваке године које држави које опћини политичкој уплаћује, чини пети и кадкад, као баш прошле године 1896. четврти дио укупног годишњег примања Вгино Етппаћте или друкчије казано Ман. Гргетег плаћа у име пореза и намета разних 25'%.;
Кад се друго у рачун узме да су манастирима г. 1790. и све до г. 1848. прњаворчани дужни били 50 односно 30 дана у години бадава радити и да су, што се специално Гргетега тиче, само Нерадин манастиру као спахији свом давали робију — а данас нема ни пађенице ни робије већ се за сваку радњу скупа надница плаћати
мора;