Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

238 – Архив за историју српске православне карловачке митрополије

На покорњејшу манастира у години 1856. височајшем месту у. том поднесену молбу: „да би се прњаворци — поданици њихови обвезали, да свеколике лично-реалне дужности по пропису раковачке конвенције год. 1802. учињене, и даље чинити и испуњавати морају, у противном случају, да и саразмерна благодјејанија одпадну, — јесте високо ц. кр. Попечитељство внутрених изданим својим одписом од 14. јунија 1858. бр...... · решити изволило, да се поданици и по смислу 8. 61. височајшег ОгипдепНазшпоз-РатТепа, · дана 2. марта 1853. изданог !п Јазјеттејеп Везнхе одржати имају, манастири пак према искању свом одбијени упућују се, да имају своја права у урбариално-судејском путу осеНепа 2: ћађеп тасћеп ћађбеп.

За главни разлог наводи се: да су земље манастирске, које поданици уживају више он једне стотине година, данку публичном подвргнуте, и да су тако дег млтекИусћеп ГазрозШоп дег К/бзјег МогзАпде ешхосеп, и нарав поданических задобиле, као и да је урб. Већапаипо поданика манастирских још у год. 1775. моп зеНеп дег ГапдезјеЛе апсеђаћи!.

К' томе наводи се и то: да су раковачкој конвенцији за норму отношенија властелинско поданическог привремено само уведеној, докле сирјеч нов урбаријални уговор не буде се направио био, овај манастири ипсеастеј Топудћгепдег Еттмткипо дег Већогдеп ћимег(тетб-овали. Овом су наредбом поданици за урбаријалисте, грунтови пак

манастирски, које они притјажавају и уживају, за сесијоналне кано-

низирани, и будући је иста наредба у год. 1859. чрез изаслатог од стране дотичне ц. и кр. окружне власти чиновника од места до _ места на трошак манастирски публицирана, то је и једина још дотле непрекидно постојећа струка дужности од једне, од друге пак стране благодјејанија давање, сирјеч чрез прњаворце десетка, — безплатежно одпало, и за манастире право на такви изгубљено.

При таквим околностима не остаје манастирима ништа друго, до противно не сесијонално, и односително алиодијално стање земаља које прњаворци уживају, доказати. |

Но прије него што би се ово учинило, нека буде дозвољено, повод и начин населенија прњавораца, притом од времена њиховог населенија до год. 1848. касателно њиховог властителинско-поданическог отношаја сбивша се, као и она, која с вида обдште правице, — постојеће притом и точно набљудаване, у спорним стварима овог вида норме и системе, с поступањем овим у противуречију бити види се, навести.

За обдјелавање манастирских, привилегијално притјажаваних, првобитно алодиалних ненасељених земаља потребовали су манастири, осим надничара и слугу годишње погођених и најмљених. Овим супругама и фамилијама снабдјевеним, и тако собствени кров, а за обдржавање дружине своје њешто и земље требовавшим дали су манастири плацеве за куће, као и на рачун службе нешто и земље привремено за обдјеловање и уживање.

И то је постанак садашњих прњавораца, прво служитеља у приватном, а по том поданика, у овом отношенију с манастирима бивших.

:

а А