Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 263

зсћулјепоке ађег оћитећбаг дигећ Атееипе дет 1п Апгасе зјећепдеп Манопајвећшеп, ит 80 тећг сећођеп мегдеп ууштде, ајв Фе ођреваоте Јигепа Чадитсћ |п деп З!апа сезећ жегдеп тдсћјее, те Минегзргасће Језеп ипа зсћгеђеп, тићп, дег фћг хоп деп Кајесћејеп уог(тарепдеп Кенстопз-Отеглећ! јп дет обапсе ћтлеп Напабисће зејђа пасћасћјасеп ипа ледегћојеп 21 Кбппеп.

Јећ пећте пиг даћег Фе Ргеућен ашсћ бе! фезег Оејерепћен Е. Н. О. К. већогзатз! 21 БИ еп, Носћ Фезеђе сегиће фе бај се Етпећипа дег Мт фезе (Огапе аисћ ашззег фезег Раскујсће ипитоапонсћ пофуепфсеп ипа !п Апас себгасћееп Шупзећеп Маћопајзећшеп, 2шт Моћ Фезег Огапхе ипда ћоћег Опз опафозЕ 2и ђећег: моеп 21 уоПеп. |

Пег 1ећ ти уоџкоттепзјег Носћасишпо 21 уегћагеп Фе Ећге нађе Бер ЋЕ а сК <= ~

На овај је одговор Видаков Генералкоманда Карлшт. одустала за тада од свога искања, да се сачини народни катихизис латиницом.

После овога је писао владика Видак митрополиту Стратимировићу 1. Нов. и. г. ово:

„Колико сам шчастлив био Сл. Г. Команду карлштатскују в призрјении желании јеја под 13. Јул. т. г. мње објавленаго, и от страни моеја Превосходителству Вашему под 19. Јул. т. л. в том покорњејше сообшченаго, да би ја на хорватском јазику њеки Ка„тихизис ради зцјешнија благочестија нашего јуности сочинити дал, у толико по милостивому наставленију от страни В. П. под 10. Авг. мње даному увавестити, да је тајаже Г. К. от желанија своего уже не само престала, но и о заведении сербских школа болше постарати се објешчала; толико вопреки у С. Г. К. в томже дјеље успјети не могу, ибо она желание свое в призрјении того, даже и С. ХофКригс-Рата по увјеренију јеја одобренве, под 2. Септ. т. л. уже вторицеју мње објављает и ишчет, да би ја помјанути катихизис сочинил.

Ја колико сам до сеље намјеренију тому противостаја, писанием моим 10. Септ. на помјанутују Г. К. управленим, на кое далшаго отвјета ожидају, бранилеја, толико ћу и от сеље, и по тому, что мње намјерение тоеже ко искорении негли јазика и писмен наших, сљедователно к не малому убичеству благочестија нашего наклонено бити видитсја.

Сија между тјем за вједомост В. П. приватно сообшчаја, в глубочајшем високопочитании пребивају — —

Но 28. Окт. 1807. упутио је заступник командирендера загребачког генерал Сектенберг на горњокарловачку конзисторију овај Резерват: :

Рле јаћгисће 5сћићизнанопв Вепсћје дег штеегајећепдеп Оганте зе Јапсегег Де ћађеп дет бепега|-Соптапдо Фе Шђегхејсипо џегзсћан, дазв'дег 2уесктаззјсе КеНојоп5-Оигеглеће дег Јисепа опесћзећег Кећајоп ашећ ђе! дет уоп тећгегеп Сајесћегеп дегзеђеп бехејсепдеп Јобепзуу га сеп ЕНег дапппеп ејп мевепећез Нтдегл55 Ппде, дазз Фе Сћизтепјећгте, ипа депеп Епашегипреп |п гиззјзсћег Зргасће ашзејер! зтпд, Фезег Зргасће ађег мјеје дег СејзШећеп сезег Кећолјоп теће Мипгејећепа тасћно зта, ит дагаиз Фе КеПајопз ипа 5шепшећгеп Чег Јивепа ТазвИсћ, ипа ти Мштеп уоптавеп 21 Кбппеп,