Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

260 Архив за историју српске православне Карловачке митрополије

Напомена.

Георгије је дед генерала Стратимировића.

Прокопије умро је год. 1787. у Сентандреји, а беше старији брат Георгијев. Сара удовица је Прокопијева. Георгије и Стефан били су братучеди (другога степена). 4:

М. (Георгију Стратимировићу).

Љубезњејши Георгије брате!

Јављена мени нечајана љубезнаго нашего брата Сава смерт, мене в крајњују печал оборила; прежде би се Бог зна чему нежели сему за сије времја надао; јербо он мени прежде 20 дана писао јест да он сасвим здраво находитисја, а сада нечајано примих жалосни глас! — — но што ћемо, буди Богу слава! на његовом свјатоме дару! —- — ја сам по истиње веће готово очајао се, Од срећи моје фамилије, за кратко време два најбоља брата“) изгубисмо, у самому цвету возраста. Тако љубезни брате Георгије ти видиш веће на што је наша фамилија дошла, гледај молим те Брате те барем ти, акоиу убожеству живиш, сходно честному имену житије твоје проводиш, и да будеш за утјеху имена нашег на место умерше наше браће. Свјетуј Јована, да нам није на бесчестије, молим те братски.

Што се ствари изоставши почившаго брата Саве тиче, о тим мој је ово совјет: Продајте све до најмањег и платите трошак о погребу учињени и дуг његов, то ништа није нами бесчесно да се његове ствари продају и да се дуг исплати — сваки знаде да нами нису његове ствари за потребу, — веће нам је бесчестије ако дуг неисплаћен изостане или са плаћањем протезати се буде; јербо ја то платити не могу нити је мислити можно како би ја толики терет на мене примо, који и тако у великоме дугу и сам јесм и једва крај с крајем, и не могу да саставим, а најпаче у ови моји нови година, када јешче ни најнужнији ствари нисам мени придобио, а ти ово и сам знати можеш, ако само хоћеш, зато чудим ти се что ми пишеш да је срамота да се његове ствари продају него да ја платим. Нема ни 3 месеца дана како сам ја за њега (да му је просто и благословено, и да јего Бог с праведними својими упокојит) до две стотине и педесет форинти положио и јешче има на једноме месту што ти и не знаш 30 # гди је он на моју конту дужан које ја морам платити. Продају се и генералске ствари а зашто не би његове. Того ради ја опет совјетујем ствари његове продајте лицитандо, ако не може у Митровици а ви донесите у Нови Сад, и ту продајте. Сав трошак како што ми пишеш са дугом заједно чини 232 |. 13 хг. ово ја мислим да ће из његови ствари моћи изићи: Јербо она његова два коња које је он по скупе новце купио барем за 120 1 моћи ће се продати, и онај сат сребрени вреди најмање 35 |. К тому други којекакови ситниж шат износе ту горе поменуту суму. Аколи баш не. би изишло да се све исплати то јест цјела она сума горња и дуг, и трошак, а Ти онда отиди Г. Петру Остојићу молеру новосадскому, и узми на моје име онолико колико ће доста бити да доплатиш на ону суму која изиђе из продати вјешчи и да исплатиш сав дуг до најмање крајцаре; више обаче преко једне стотине форинти ни једне крајцаре да не дерзнеш узети от помјанутаго (којему ја веће данас пишем) Г. Петра Остојића: јербо воистину мени није

#) Прокопија (+ 1787.) и Саву (1789).