Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 269

дусје свјатјем чадом љубезним, благодат, милост и мир от Бога, от нашејаже мјерности молитва и Благословение.

Ашче по должности вашеј о православниј приклоните уши ва послушание всем четиредесјатодневном плавании, извјесно умудритисја имате, јако ино ничто мир сеј с нравами своими јест, развје удол грјеховни, и дебр плачевни.

Ничто в нем благополучно, точију грјех, ничто достохвално, точију преступление, ничтоже радостно точију плач и воздихание. От глави даже до ног њест цјелости в нас глаголет Пророк: видите себје здравих тјелом, дебелствију лица красних, прелшчаемсја горко, невидјашче тајним образом и невидимо наложенија души и тјелу нашему рани, имже њест пластира ни приложенија, ниже јелеја: Чимже бивајут души и тјелу нашему такове јазве и ране, острјејшим жалом скорпијним, и сквозје прободајушчим душу и тјело мечем грјеховним. |

Кто бо грјеху непричастем! Кто неповинен! Кто чист пред Богом, ашче и један ден будет живота вашего! Не всјакија ли злоби и лукавства исполнен јест человјек, грјеси мнози, плот немошчна, страсти безчислени, ратници силни, смерт безвјестна, пред очима гроб, по смрти суд, по суду падение жребија неизвјестнаго.

Ашче убо сија тако сут, ашче грјех силен толико души и тјелу наложити озлобление, ашче толикиа јазви наносит, всјачески врача на исцјеление употребљати треба. Кто јест иже во бољезни сушч, и не требует врача. Имже и ми вашим христољубиам, аки Архипастир овцам мисленим, ујзавленими зубми душевнаго волка диавола, благорастворењејшаго врача сообшчаем, иже јест смиреное, благоговјејное, истинское и искреног порицатељу человјека самаго покајание от тјех, јаже иногда узрок биша душевним ранам нашим. Таковоеже уврачевание предложеное покајание в том свое состојание имат, да вејак православни Христианин имјеет истинују бољезн сердца о грјесјех, имже согреши, јаже оглаголујут пред духовним отцем своим, с мислију извјестноју, јеже исправити жизн своју в будушчее, и са желанием совершити јеже коемуждо на епитимију наложит духовник.

От самија к тому натури и јестества человјеческаго јавствуетсе, да јегда врач рану тјелеснују пластирем обвиет, или внутрењују бољезн врачует, всјакое противное јадение и питие запрешчает, ради поврежденија сљедовати могушчаго.

Тако подобно и вашим Благочестиам подобает всјакое брашен угодие, објадение, безприлично питие отложити, и сад у овом душеспасителном попришчу постном от всјех тјех трезвити се и воздержавати, да тим самим возочистит се разум ваш, и избистрит се совјест, во јеже свако и мељејшее погрјешение духовному вашему отцу исповједити мошчно. Кое по завјешчанију сему нашему исполнивше, сва своја согрјешенија код,дома у памет сабравше, сви стари и млади, мушко и женско, теците к посланому к вам от нас духовному отцу сему, Благоговјејњејшему прото-Јереју кир Николају Савићу, и своја согрјешенија не стидитесја јединому человјеку открити, да на втором и страшном пришествии Христовом цјелому миру не јавлена будут.