Архив УНС — Култура
Цшашш нешто, људи га ухвате и дотерају пред судију, кад га овај виде, повиче на њега; Море Циго, та ниси ли ми јуче казао да ћеш одмах како изађеш из тамнице ићи да се удавнш, ш зашто ниси то и учинио, него опет идеш па крадеш. Цмганин му на то одговори: Господине, ја сам то хтео и већ сам био ушао у воду да се удавим, али ми рибари не дадоше, јер нисам имао пасоша него ако ћете ви бити тако добри, иа да ми дате пасош, ја ћу одма отићи на Дунав и удавнћу се. Судија му се насмеје и отпусти га без каштиге.
33. Неки Циганин каже међу народом да је он изврстан врачар и да |е у стању свакоме што год ко хоће погодитњ Људи у једном селу мнслећи да он лаже, ухвате га и затворе, но да би га опробали, да ли је ок заиста у стању што погодкти, ухвате лисицу и метну ју у џак, па онда дозову Цигашша н кажу му, да ако им не погоди шта има у џаку да ће га обеснтк. Циганин се поплапш од вешала, и чисто га мрави подиђу, па од страха рече: Е, лијо, лијо, сад си већ до лиЈала. Он је то рекао за себе, као бајаги лагао сам и лагао, али сад већ не могу, а они људи помислише да је он то рекао за лисицу што је у џаку, па се почну чудити како је он то могао погодктк, за тим га они потврде да је заиста прави погађач и одмах га отпусте из затвора.
34. један сељанин имао је велики нос а мале бркове, I шсе увек љутио зашто му бркови ие ће да нарасту. Да би он то дознао, оде код једне Цнганке врачаре, која је у истом селу стаковала и запита је за узрок томе. Ова кад га је рај зумела шта хоће рече му: ја добро знам шта је томе узрок, а.ш та кепу пре казати док ми не даш један шестак. Човек драговољно извади из џепа Јнестак н даде га циганки, а она му онда почне овако причати: Тн као што и сам знаш, да нжаш велики нос, који ти велики заклон прани над брковима, па кроз нос не могу сунчане зраке до њих да допиру, и почем су они непрестано у хладу, за то не могу ии да расту. Овај ЈоЈ сее то поверује и окрене се па оде.
35. Познато Је већ ваљда свакоме да Циганин јако воли свирку, а особито једну ноту, која се зове на мађарски „Нађ Ида нота“, коју врло жалосно свкрају и која је овако попостала: У староме граду, који се Нађ Ида називаше живљаху снлни Циганн. Једном приликом нападну на исти град непријатељи и опколе га. Цнгани видећи ово употребе сву своју снагу и почну се од непријатеља бранити и тако силно пу-
15