Архив УНС — Култура

нина, па се договоре, да они иду у*?шуму даТмедведа утуку.|Тако лутајући по шуми,|наиђу на некакву крчму, уђу унутра да се мало одморе и да коју чашу хладна внна попију. Крчмар видећи утруђене цигане, запита их куда иду, а ови му пркповеде, како су пошли да потраже у шуми онога медведа, што сваке ноћи тако грдну штету овим сељанима наноси. Чувши то крчжар, запита цигане, били они бкли вољни, да му медведску кожу даду, ако га ухвате, а он ће им сада још унапред дати вина, колико год попију. Ови одмах пристану на то, и кад су се већ добро бшш понапили, крену се у шуму да потраже медведа. Кад су се већ мало одмакли од крчме, али ето ти им медведа на сусрет кскесио зубе и устремио се на њих. Ови јадни јунаци, како га опазе, одхма им мрави подиђу, и један од њих побегне у шуму, а други се попне на једно високо дрво, но трећи који Је најпиЈаниЈи био, није могао никуда утећи, него легне на сред пута и чисто се умртви. Медвед сад дође до њега почне га њушкати и њушком гурати и преметати, но најпосле видећи, да се овај и не миче, остави га на миру и оде својим путем даље у шу]иу и не обзирући се више на њега. Тако потраја неко време, и кад цигани видеше, да се медвед више не враћа, онај један скђе се доле с дрвета и запита свога пришка, како му је било, кад га Је медвед њушкао и тамо амо по путу РоушкОхМ гурао а овај му одговори, да он више никада ни на какву кожу у напред не ће вина пити.

43. један кројачки шегрт, који је носио своме хмаЈстору | боцу вина, сретне на путу циганина војника, који га запмта, 4 шта то под капутом носи. Шегрт видећи га без сабље, слободно му одговори, да иоси мајстору свом сабљу. Онда циганкн отме од шегрта боцу и испије из ње сво вино, пак му је окда поврати празну натраг и рече: Почем сн ти шегрт мога доброг и искреног пријатеља, то му ево повраћам корице натраг.

44. Некакав господик, који је много по страним земљама путовао, иаиђе кегде на Циганина, кога узме к себи, да га послужуЈе. Тако путуЈући, дође и у Лондон, престокиду енглеске државе, где одседне у једној гостионици, у којој Је већ пре њега становао и Један капетан са неке морске лађе. једно вече после вечере, седише они у друштву и разговараше се о разним стварима, па између осталог разговора поведе се реч и о плквању. Сад капетак каже, како он има на својој лађи Једног морнара, кога нико живи није у стању