Архив УНС — Култура

да нисам јуче знао, да «у још и у тамницу доспети. Па зар онда нисам имао право, што сам ти рекао, да не знам ни сам куда идем. Спахија се насмешк његовој досетљивости и пусти га на слободу.

46. Пробуде једног циганика нагло иза сна и кажу му, да му је мати умрла. Циганин им одговори : О, да горке жалостн а шта ће тек сутра бити, кад се овако пробудим ? За тим се окрене на другу страну и заспи.

47. Један еељанин носио је неколико комада овчијих кожа на вашар. Циганмн видећи овог где иде и коже носн, пође за њим узастопце, па како је внсила остраг узида, којом еу коже биле везане, он се полако дошуња до ње и веже исту себи за штап. Тако је ишао за истим човеком мирнв ( до једног сокачића. Кад дођу на ћошак, онда гурне циганин сељанина у исти сокачић тако јако, да је одмах на нос пао, а он зграби коже, баци их себи на леђа и као да није ништа ни бмло, упути се управо на вашар. Кад се сељанин подигао и мало освестио, почне викати, где су његове коже, а Циганин чувши овога где јауче и лелече, па му онда рече: Е, мој пришко, ти си требао овако урадити као год и ја, па ти неби нико отео твоје коже. После тога окрене се и однесе коже на вашар па прода. -

48. У Немачкој био је још некада обичај, да су људи 1 правили тако велике кошнице, да би у њих могао човек стати. Једног дана дође неки млад циганин у једно село на славу и те ноћи тако се јако опије, да није знао ништа за себе. Лутајући тако по селу, наиђе у једној башти на празне кошнице, уђе у једку, да мало проспава и да се отрезни. Те исте ноћи дођу неки зликовци у ту башту, да краду кошнице. Пре свега почну се договарати, коју ће да украду. Тако бирајући наиђу баш на ону кошницу, у којој је циганин спавао, сад вежу они ону кошницу за једну мотку, баце на раме и почну је преко неке пољане носити. Уз пут пробуди се циганин мало отрежњен, па видећи шта се с њиме збива, на један мах искочи из ње и стане преко исте пољане бегати. Ови видећи цигана где бежи, не хтедоше за њиме трчати, него се почну вајкати што су тако преварени, па идући уз пут кривљаше све један другога. Тако реч по реч, пак се богме посвађају и потуку, но за тим се опет измире, па оставе кошницу и пођу својим кућама говорећж