Архив УНС — Култура

78. У једној крчми при повећем друштву почну се њих два цкганина надлагивати све коЈи од којег боље може и уме. Између осталог речи ће један од њих двојице: Кад сам |а тамо био далеко у једној земљи видео сам једну главицу купуса тако велику, да се под њу могло комотно њих 300 људи сакрити. На ово му други прихвати говор и рече: Е, мој куме, то још није ништа, ал ја сам видио у Великој Британији један тако велики казан, на коме су њих 300 раденика ковали, али тако растављени, да један другога није ни ћути могао кад кује. На то ће онај први циганин запитати оног другог; Па шта ће им тако велики казан ?—На то ће му овај други одговорити: А какво је то глупаво питање ца да скувају у њему ону главицу купуса што си је ти видио.

79. Некакав сељанкн купи од једног циганина коња, али под тим условом, да ако овај узима какав год фелер, да му онда може коња натраг повратити. Кад није прошло ни три дана, али доће сељанин и доведе циганину коња натраг н рече му: Ево ти куме твој коњ натраг, Јер он има фелер на оку. А циганин Је већ и у напред знао за ову коњску маку, па не рече даље ни речи него само то богме мој куме то је зло, кад ја теби морам сад новце повратити.

80. Млади један господичић био је кегди на страни на школама. једног дана пошље његов отац свога слугу циганина да му нешто однесе. Кад Је слуга дошао, онда га господичић запита: Шта има ново, слуго код куће ? А циганин му на то одговори, да готово ништа нема новога до само то да им је црко гаров. А одашта Је дрко, запитаће господичић ? А како неби црхао, кад је од она 4 зеленка, што су нам мањкали, сво месо пождерао. Дакле тако, па зар су нам и она четир зеленка наопако мањкала, а ти велиш мало пре, да нема готово ништа новога код куће. На то циганин настави даље и рече: А како неби мањкали, кад су морали толику воду вући, од пре нису никад ништа ни радили, а сада на Један мах морадоше толико радити, да су се прекинули. А за што су требалк толику воду у двору ? А како неби требали, кад је дворац горео да њиме ватру погасе. Тако све по реду циганин исприча своме господину, а оваЈ кад Је све саслушао, растужи му се јако, па није марио ни што је жив, нагрди слугу што га Је толико мучио и пошаље га кући.

32