Архив УНС — Култура

bijao pragove na svim dvoropo svim prestonicama Evrope ■ eći pomoć. Aii Easno je! Engiediplomatija dobro radila. Viade u usudjivale, da pruže pomoć ćem starcu. Starca svuda odbiše. 1 nadje utočište u Svajcarskoj, ießima medjuvremeno uspe, da J samostalnost jadnih Bura i da u zemlju uključe u sastav svoga ijf. ošlo je otada 40 godina, ali u i sveta je to vrlo kratko vreme. uda je kucnuo. Pred sudom se ijuje kao tužilac Ohm Kruger, da za žrtve, koje su njegovu u nametnuli Englezi terajući ih

Emii lannings je hao Ohm Kruger postigao najviše što umetnih može cla postigne, dao je najviše što umetmh može đati i kao režiser i hao nosilac giavne uloge u ovome filmu. Osim njega sudeluju; Luci Heflich» Werner Hinz, Ernst Šredep Gizeia Ulen, Gustav Grundgens, Ferdinand Marian, Flohina v. Platen. Oto Wernihe it.d.

Uz svaKI filtn odgovara|ućt Kulturnl lilm I najnovlfl žurnal.

Englezi biju zarobljene žene

Oiga Čehova naskoro igra u Ufinom filmu „Ponoćna ispovest 11

Usta magla omogudla je Mariji prereko hanala ben susreta sa ~ponn pratnjom". Na to je EliHabeta pilariji: „Sto se tiče Vašeg brivog o;enja, da smo Mi uputili naše§ adsa tlotom u Kanal, da biVasspre-5 pređete u Škotsku, Vaše slu§e kod znaju najbolje, kako su Vas neki informisali, jer Mi na moru nemaše ođ svega dve ili tri male barke, reba da uhvate izvesne gusare. što ; namolio Naš dobri brat kralj e i tužio se protiv i'Hvesnih Vaotskih..., koj'i pod inlikom da hvausare, sami gusare po Našim vodaDvom prilikom Vas ponivamo, da do povratku u Vaše Kraljevštvo po■ ovoj činjenici svu pažnju, naročibnirom na prijateljstvo, koje bi tre« inmeđu Vašeg i JNašeg naija Francuske, Spani< “ _ . 4>.« dobronamerna ma§lo! O nlokobglo! Kako ono v reče lord Bothvell n prilikom? »Škotska je tvrda ne:emlja muževa, a muževi ne siuže oj ženi! Prancuska, madam, nemlja lene! Onde če da kleče pred Vainda, ako ne budete nosili krunu! lovoljstvom če da Vas prime naožurite, vratite se, madam, ne ska-5e...« Marija je ostala... i u strasnoj Ijurema Bothwellu koji ju je do pog časa obmanjivao, čak se i venMarijom u nadi da će postati kralj e, a Hatim videči da je ingubljena, oje ‘ — ona je čekala svoju sudjnjena sudbina bila }e gorko dugoo.-oužanjstvo i smrt pod sekirom übštu u dvorcu Fotheringha^*..

S tonskom aparaturom 30 metara pod morem

Giinther Rittau je inscenirao Ufa-film »Podmornice na napad«, koji donaša reportažu in svakodnevnog života smele nemačke posade. Nova sredina, u kojoj se odigrava ova reportaža, nahtevaše od svih saradnika velike napore u tehnlčkom smislu. Trebalo je da se reše sasma novi problemi, a da su om' i rešeni, ima se nahvaliti samo saradnicima. Dugo vremena behu vanjski radovi na filmu „Podmornice na napad“ u toku. Saradnici imali su da reše sasma neobične nadatke i da prebrode tehničke teškoče. To če svako ranumeti, ako namisli, da ratno opremljena podmornica ni u kom slučaju nije filmski atelje i da se sva iskustva tek treba da prožive, jer do sada nije bilo ovakve prilike na film. Jednoga dana sastadosmo se na jeđnoj lađi sa majstorom tona Brunom Šu ka u, kojem }e palo u dužnost, da sa svojom tonskom aparaturom pohvata sve šumove, koji se svakodnevno čuju na podmornici. Sadržaj ovoga tllma unet je in svakodnevnoga života podmorničkc posade. Kratko otsustvo, koje je dobila posada jedne podmornice posle okršaja s neprijateljem, brno je isteklo. Komandant poručnik bojno§ broda Hofmajster, mora da nameni oboleloga druga i smesta da preunme novi brod. Največi deo stare posade javlja. se dragovoljno komandantu da ga prati, za tim novi oficir i rođak Hofmajstera, mladi poručnik Hans von Benedikt- Komandant je srećan, što je okružen starirn svojim oficirima i podoficirima iz ranijih bojeva, koji su danas prekaljeni drugovi. Posle opasnog susreta sa nepri-

Sa snimanja Ula-filma „Podmornice, na zapad“

jateljskom jedinicom, podmornica nastavlja put prema određenom cilju. Podnarednik Drewin venčava se na čudan način. Dok njegova Agnes kod kuče pred venčanim sudijom ingovara »da«, isto to on čini pred svojim komandantom, koji je spojen radiotelegrafski sa otadžbinom. Istovremeno mlada pevačica Irena Winterfeld peva pesmu »Negde daleko putuje dragi preko sinjeg mora« i pristaje, da bude žena poručm'ka Wiegandta. Podmornica naustavlja holandski trgovački brod. Kapetan broda injavljuje, da vohi' tovar šivačih mašina, ali posada u podmornice utvrdi, da su te mašine elise za avione. Posada broda ima da se u roku od 10 minuta ukrca u čamce, da bi se brod torpedovao. Posada holandske lađe opani na horinontu siluete englcskih ratnlh bro-

dova i baci se u borbu s posadom podmornice. Nemačko} momčadi uspe, da se oslobodi od napadača i da sa ladje dodje na podmornicu. Več se jasno video engleski konvoj pračen brojnim krstaricama i razaračima. Parobrod bude torpedovan i pade komanda da podmornica zaroni. Velikom brzinom jedan en§leski razarač pojuri, da ošteti podmornicu, ali ona srečno umakne. Vodene bombe pljušte oko podmornice, koja se spustaše na dno. Režiser ovog velikog filma je Giinther Rittau, koji je uspeo da prvi donese samu po sebi razumljivu drugarsku uzajamnost, junaštvo i požrtvovanost nemačkih podmorničara. Herbert Wilk, Hajnc Engelman, Joahim Breneke, Jozef Siber, Willi Roze, Clemens Haffe, Ilse Werner i Karsta Lok sudeluju u glavnim ulogama.

Podoficir Drewitz priča doživljaje

Podmornica spremna za polazak

ĆETE USKORO VI DETI...