Архив УНС — Култура

Јошавица Село шљива и учитеља

Српско село

Лко пас пут случајно наведе у Јошаницу у вријеме кад цнјетају јошевачки шл>ивари и зазелене се јошевачке ливаде, можете лако забасати. Јср, од силне љепоте и миомириса не знаш куда да крснеш: горе пут Плављанића и Жилића, право према цркви св. Ђорђа или да се задржиш око школе и дућана гдје сс кочопере млади, окречени и урсђсни шљивари. Ја намјерно кажсм шљивари а не воћњаци, јер што јс малина за Ваљево, кајсија за Чачак, трс за Трстеник и Крушевац, то је шљива за Банију и банијска села. Ми њу ијемо и пијемо. И заиста, мало ћеш гдје попити праву шљивку као у Јошавици. Једино се с њом може мјерити шушњаранска шљивовица. То је ваљда због надморске висине. (Није ваљда зато што сам ја из Шушњара. Никако.) Дол>е, испод школе, протеже се поток, обрастао јошићима. (ЈОШИЋИ ЈОШАВИЦА). Тај поток никако не раздваја село. Он га спаја и складно се уклапа у пејзаж који се не може описати због своје .љепоте и складности. По ливадама, уз поток, у јесен расте љубичасти цвијет-мразовац. Од њега ваљда и вуче поријекло презиме Мразовац. Ја сам се ипак упутио у засеок Поток, гдје уз Мразовце одвајкада живе Ножинићи, Шимулије, Гвоићи... Ваљда зато што ту доминира црква св. Ђорђа која )е запуштена и напуштена. Стара, шкрипава врата отворио нам је Славко Ножинић у кога је кључ цркве и који колико толико води бригу о овом здању. Кад сам с пријатељем-пјесником А. Анушићем ушао у цркву, привукао ме огромни портрет св. Ђорђа на коњу, како убија аждају. Доминира црвена боја у црном окружју. Дан када је погинуо св. Ђорђе, 23. април 290.г. слави се као дан „Свјатаго славнаго великомученика и побједоносца и чудотворца Георгија". То је по новом календару 6. маја, а дан када је његова црква обновљена 16. новембра (3. новембра) који се дан у нашем народу зове ЋОРЂИЋ. Ђурђевдан је, по народној пјесми, био крсна слава Краљевић Марка. У сусрет нам излази Бранко Ножинић чије се двориште наслања на црквено и који тога доста памти (по причању његова оца како каже Бранко) иако је Бранко релативно млад. Прва школа је била овдје, гдје је сада црква каже Бранко а црква је била даље према Млиноги, на парцели званој Јошавица. Око 1832. г. зи-дана је школска зграда по други пут, на мјесту гдје је сада Бранкова кућа. Школа је била велика и у њу су ишла дјеца из пет села: Јошавице, Млиноге, Дејановића те Доње и Горње Пастуше. Први учитељ у Јошавици био је Адам Радишевић, Јошављанин, затим учитељ Крајчиновић из Јабуковца, па Никола Пауновић из Јошавице те учитељица Љубица Чекара поријеклом из Истре а удана у Јошавицу. Послије рата први учитељ био је Звонко Вуковић из Петриње, Мила Нимац из Бенковца, Олгица Ковљанић из Старог Села, Станко Филковић из Петриње, Катица Гојсевић (Славонка удана за Јошевљана) Божица Радишевић такођер удана у Јошавицу. Ако се овом списку дода данашња учитељица Јеленак Јузбашић која је родом из Окучана, а удана је за Јошевљана Јузбашић Јову, пада у очи колико је учитељица поклонило своје срце Јошевљанима, што говори о њиховој мужевности и одважности. У Јошавици су као просвјетни радници радили још и Анкица Матковић (из Далмације) те Невенка Јурињак из Чешког Села, а послије 1969. г. када је изграђена нова, модерна школа, Милош Сврабић такође из Јошавице, Рада Адамовић из Млиноге, Зора Миочиновић из Петриње, Бранка Матковић из Бачуге, те једно краће вријеме, двије школске године, моја маленкост из Шушњара заједно са садашњом учитељицом Јеленом Јузбашић која и данас ради, сама, са чстири разреда. Нека јој Бог буде од помоћи.

Када већ говоримо о просвјетним радницима нек ми се не замјери што ћу се се још мало задржати на овој теми. Наиме, не могу се отети дојму да је Јошавица расадник просвјетних радника, да се тачно и не зна колико је Јошавица дала „просвјетара". Ја ћу покушати набројити оне за које сам чуо по сјећању сељана. Ова тема свакако заслужује да се посебно обради и укаже на овај феномен. Већ смо помснули Аврама Радишевића, слијсде; Никола Пауновић, Милан Чакара, Илија Плављанић, Душан Плавл>анић, Сокан Плављанић, Милан Ножинић,

Милорад Гојссвић, Никола и Милорад Мразовац (браћа), Даница Мразовац, Даница Жилић, Милан Радишевић, Илија Радмановић, Славко и Милан Јузбашић (браћа), Рада Јузбашић (Душанова). Најмлађе гснерације такође нису издалс овај позив, иако су се прилике око запошљавања и вредновања овог позива ииз темеља измјениле. Сад би могли попити по ракију, каже Бранко, који нас је угостио у својој кући. Пописмо и погледасмо се. Причај ми још Бранко. Причај!

Не знам шта те интересује. Све. Све. Што сијете, шта најбоље рађа, шта држите у шталама, у подрумима... У Јошавици успијева све: кукуруз, јсчам, пшеница, зоб. Држимо расне краве. Имамо преко 500 крава, око 80 трактора, а многа домаћинства држе и по два трактора: сво ми имамо два, па преко пута Шимулије, па Војо Чакара, Јово Пауновић, Славко Гојсовић.... Видим имате пуно шљиве. Да ли имате ракијских котлова? Има око 50 котлова. Јошавица заиста има изузетан положај и всличину. То је рубно село опћине Петриња које граничи се опћинама Сисак и Костајница, односно с 11 села ових опћина. Јошавица данас броји 128 кућа са 550 душа (прије рата било је 200 домаћинстава с 1260 душа). Дио се раселио а велики дио је страдао у рату. О тим жртвама свједочи Спомен-парк испред школе у коме доминирају три споменика у облику ваљка. На њима су исписана имена оних које је однио ратни вихор. На једном су исписани борци Јошевљани њих 64, на другом жртве фашистичког терора, 242 укупно, а на трећем дјеца као жртве: 38 дјеце. Све са именима и презименима. „Павелићу не било те жива. што су теби мала дјеца крива!" пише на споменику. То пише, а ја нијемо понављам и читам дал>е „... сунце с неба пало па заспало..." Око споменика врзма се и Никола Стапар, рођен 1940. г. чији је отац Бошко погинуо 1943. г. „Као борац" додаје Никола и прстом упорно упирс у име гдје је уклесан његов Бошко. Сузе му на час замагле очи па му прст склизне надоље, на неко друго име. Онда их свију грли обема рукама само не може да састави руке. Вслик споменик и пуно имена. Не можсш их ни обгрлити... Кад би и хтио. —" С апаратом на лсђима и сјстом у срцу враћамо се према кући Чеде Јузбашића да попијсмо кафу. Низ пут иде постарији човјек с шсширом на глави и штапом у руци. Идс достојанстпсно и мирно. Имао је у себи нешто Рембрантовско. То је чика-Бранко, Дујин добацује ми Чсдина супруга, Љуба . Сликај и њсга за новине. Добар дан, чика-Бранко! кажсм и представим се. Јузбашић Бранко, одговори. Чујем да сте најстарији у Јошавици. Кад сте рођени? Имају у селу двије жене које су старије од мене. Љубица Пејаковић и Ана Пављанић. Од мушких сам најстарији. Рођен сам 1908. Сједнимо мало и причајте ми о својој младости. Чика-Бранко сједе и поче да прича. Очи се зацаклише а лице се развуче као да се смјешка. Ишао сам у школу код цркве. Учитељ је био неки Крајчиновић из Јабуковца и Матијашевић а поназади Никола Пауновић. Поп се звао Мирко Вишњић из Свињице а попадија Гроздана. У школу се ишло на цијели дан. Био сам одличан ђак. Нису сва дјеца вол>ела ићи у школу. Било их је који су се крили у ливади Драгана Мразовца и ту у некој јапаги чекали нас док се не вратимо. Сјећа се Бранко и I свјетског рата и курира који му је дао позив за мобилизацију за оца /био је то неки Станко Подунавац из Пастуше/. А да би потврдио да је биб добар ђак, Бранко нам наизуст изрецитира пјесму „Мали Радојица". Која ти је слава чика Бранко? Свети Јован, 20. 1. али послије рата нисам славио. На повратку кући дођосмо до Малога јарка. Тако га зову Јошевљани. Ту се населило неколико породица из Јошавице. Ту почиње и завршава прича о петрињској ЈОШАВИЦИ, селу шљива и учитеља.

Ђорђе КОРИЦА

Претпразничко вече

Алекса Шантић:

Сјутра Је празник. Споју спјстлост мску Кандило баца и собу ми зари. Сам сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосЈетно тску.

Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под глапом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије. Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека Ко друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче и у болу грца. Негде у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров лсдан, Ова је соба била ко врт један, Гдје је ко поток текла срећа кротка: Као и сада, прсд иконом стоји Кандила свјетлост. Из иконостаса Сух бршљан вири. Лако се галаса Измирне пламен и благослов таји Сва окађена мирише нам соба. Около ?куте лојане свијеће, Ми, дјеца, сјели к'о какво вијеће Радосни што Је већ грудању доба. Под танким велом плавкастога дима У пећи ватра пламти пуним жаром, И сјајне пруге пр ћилиму старом Весело баца и трепери њима. Уврх, на меку шил>ту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мисо надалско лута, И поглед блуди сањив, благ и мио. Уза њ, тек мало на шиљету ниже, Ко симбол среће, наша мајка бдије; За скори Божић кошуље нам шије, и каткад на нас благе очи диже. У то би халка закуцала. Петар! Ускликне отац Он је зацијело! Он вазда воли говор и сијело Отворите му!... И ми сви, ко вјетар, Трчи и врата приЈевор извуци. И стари сус Јед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци. Сваки му од нас у загрљаЈ хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, И бришућ чело за здравље га пита. Сва новом срешћом огране нам соба! На сваком лицу свето, сЈајно нешто. Сучући брке, стари сус Јсд вјешто Почо би лричу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку риЈеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној трсми Све догод не би довршио чича. Затим би отац, всдар ко сјај дана, Узео гусле у жилавс руке, И гласно почо, уз гањивс звуке, Лијспу пЈесму Страхињића Бана... Мсни Јс било ко да пЈссмс овс Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице новс...

О мили часи, како сте далско! Ви, драга лица, ишчезла сте дапно! Пуста јс соба... Моје срце тапно... И без пас пишс ја среће не стеко... Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал глуха јама сад је моја соба, А ја лист спсо под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никог нема... Сам, ко камен, ћутим. Само што орах грањсм замрзнутим У окна бије и јапља се мени... Но док ми мутни боли срце косе, Ко студсн трапку у прх крша гола, Из мојих књига, са прашњапа стола, Ја чујсм шушањ ко пилине косе. Глс! Сад се рсдом расклапају самс Спе књигс старе, снопи чежње дуге Мичу се, трсптс једна поред друге, И њихоп шумор ко да пада на ме. Сањам ли? Ил би опо јапа била? Из растпорсних листопа и страна Прхнуше лаке тице, ко са грана, И по соби ми спуд разпише крила. Спе се спијетле!... Спе у блЈеску стоје!. Једна око кандила се пије, А нека болно. ко да сузе лије, Пред сликом дршће мртпе мајке моје. Неке биЈсле као љуљан прпи, Само им златно меко перје груди, Неке спе плапе, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крпи. Неке ми пале ту на срце спело, Па крил'ма трсптс и шуште ко спила; А једна лако, прхом спога крила, С цркутом топлим додирну ми чело, Ко да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјепаше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и зпоне, Мили и сјајни, ко лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћсш и гдје би Ми пјесме тпоје и другова спију Што споје душе на зпјездама грију, Света смо жива породица теби; Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, И у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле божије свјетиљке. Ми здружујемо душе људи свије'! Мртвс са живим вежу наше нити: И с нама пазда уза те ће бити И они којс давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна! И када једном дође смрти доба. Наша ћс суза на кам твога гроба Канути топло ко кап сунца залтна!"... И акорд звони... Све у сјају јачсм Кандило трепти и собу ми зари... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи и од среће плачем...

НОВА ПРОСВЈЕТА

131