Архив УНС — Листови странака
волуционарни преображај лежи на линији опште друштвене законитости, он је саставни део велике борбе међународног пролетаријата против капиталистичког друштвеног поретка, саставни део борбе за победу социјализма у свету. Програм КПЈ донесен на V конгресу с правом се може назвати програмом изградње социјализма у Југославији. Борба за и читав револуционарни преображај у нашој земљи одвијали су се у нарочитим унутрашњим и међународним условима, у условима окупације наше земље и другог светског рата, у коме је одлучујућа и главна снага била земља социјализма велики Совјетски Савез. Ти општи услови утицали су на то да су се законитости сопијалистичке револуције одразиле у нашој земљи у формама које су одговарале унутрашњој и спољној ситуацији. Те специфичности објаснио је друг Тито у своме чланку „Специфичности народноослободилачке борбе“, који је објављен у првом броју ~Комуниста“, 1946 године. Ево шта о томе каже друг Тито: ~У народноослободилачкој борби и резултатима те борбе постоје елементи хисторијске законитости у развитку друштва, коју су открили наши велики учитељи К. Маркс и Ф. Енгелс, који су теоретски обогатили, продубили и примијенили на дјелу наши велики учитељи В. И. Лењин и Ј. В. Стаљин. Та хисторијска законитост имала је и има у своме развоју код нас у Југославији, до извјесног степена, нове форме које су у току рата биле условљене новим карактером рата и новим посљедицама тога рата, које су условљене скоро тридесетгодишњим постојањем велике социјалистичке земље Совјетског Савеза са његовим огромним свестраним напретком. Према томе специфичан карактер развоја и резултати тога развоја код нас не противрјече науци марксизма-лењинизма, напротив они се потпуно слажу са том науком. Ово нам у исто вријеме још једанпут потврђује сву генијалност наших великих учитеља, који су нас увијек учили да марксизам-лењинизам није догма, већ руководство за акцију.“ Друг Тито је у поменутом чланку сасвим јасно изнео шта је омогућило и условило извесне нове форме у развитку наше револуције, подвлачећи да се борба против окупатора и његових домаћих слугу, борба за власт, одвијала на бази учења Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина. Програм наше Партије посвећује велику пажњу посебностима развитка наше револуције и објашњава их. У Програму се каже„Специфични карактер револуције у Југославији јесте у томе што је одлучујућа битка између основних експлоататорских класа, буржоазије и велепоседника —• с једне стране, и радног народа на челу с радничком класом, под руководством Комунистичке партије Јутославије с друге стране, извојевана у условима ослободилачког устанка против фашистичких освајача, на фронту борбе против националног издајства чији је стожер била буржоаска реакција, на фронту борбе која је била нераздвојни део општег антифашистичког рата.“ Наша револуција има, дакле, своје специфичности, али се она одвила на бази историске законитости о развитку друштва, на бази
21