Архив УНС — Листови странака

О РЕОРГАНИЗАЦИЈИ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА

У свом чланку „Земљорадничко задругарство у планској привреди" друг Кардељ, говорећи о значају унапређења пољопривреде, каже: ~Не може се ни помислити на здрав развитак наше привреде ако индустријализација и електрификација иду брзим темпом напред, а пољопривреда заостаје. Напротив, баш индустријализација сама тражи реконструкцију и унапређење пољопривреде." Међутим, садашње стање наше привреде је такво да пораст пољопривреде изостаје много иза пораста индустрије. Према подацима, производња наше индустрије у 1947 години, укупно узевши, порасла је у односу на предратну за 67%, а производња пољопривреде, исто у 1947 години, изостаје иза предратне за 2 —3%. Овако велика разлика у порасту производње између индустрије и пољопривреде јесте последица велике заосталости наше пољопривреде и начина производње у пољопривреди. Познато је да је пољопривреда у бившој Југославији била једна од најзаосталијих у Европи. Земљорадник је обрађивао земљу претежно примитивним справама, употребе вештачког ђубрива било је у малом обиму, примена модерних агро-техничких мера била је позната само на велепоседима. Уз то је сељак, који је иначе једва састављао крај с крајем на своме ситном поседу, био тешко притиснут пљачком и екплоатацијом од стране градских капиталиста и сеоских зеленаша и из дана у дан је све више осиромашавао. Стара буржоаска држава се старала да заштити интересе трговаца, банкара, зеленаша и сеоских газда, а не интересе ситног сељака. Због свега тога, ситни сељачки посед је из године у годину назадовао и пропадао, а тиме и читава пољопривреда састављена од безброј ситних и средњих сељачких поседа. Свему овоме треба додати и то да је овако заостала пољопривреда у току рата претрпела огромне штете, тако да још ни до данас у пољопривреди нису могле бити потпуно отклоњене последице ратног разарања. У таквом је стању наша пољопривреда изашла из рата. Привредни развитак наше земље категорички захтева што брже повећање пољопривредне производње. Повећање становништва градова, десетине и десетине хиљада нових радника који свакодневно ступају у индустрију, потребе наше индустрије за пољопривредним производима, све то захтева што брже повећање пољопривредне производње, све те потребе могу да се подмире само ако се са унапређивањем пољопривреде што брже крене напред. Отуда се пред нас